9. mart, simbol borbe i propuštenog

Foto: Ranko Tomić / Wikimedia commons

Deveti mart 1991. godine postao je simbol borbe i građanskog otpora, ali i jedan od simbola velikih i neostvarenih snova i propuštenih šansi u novijoj srpskoj istoriji.

Devetomartovske demonstracije izvele su na ulice oko 100.000 ljudi, po gradu je razmešteno više od 10.000 policajaca, a beogradski asfalt su gazili i vojni tenkovi. Sukobi su odneli dva života.

Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković 16. februara 1991. proglasom pozvao na demonstracije “9. marta, tačno u podne, na Trgu republike” zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom.

Direktan povod za poziv da “TV Bastilja mora pasti” bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj. “što je suprotno vitalnim, istorijskim interesima srpskog naroda”.

Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika – Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.

Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristi palice, suzavac i vodene topove.

Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu “Juriš!”

Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda.

U haosu su poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod “Londona” pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod “Beograđanke”.

Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.

Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B. Miloševićev zahtev za zabranu zbog “pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti”, sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović.

Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a “mir” su čuvali tenkovi, koje je režim izveo na ulice u večernjim časovima.

“Deveti mart” ipak nije završen te noći.

Studenti su se organizovali i 10. marta su se okupili na Terazijskom platou gde su uz podršku građana pored ostavki čelnika i urednika državne televizije, zatražili i ostavku ministra policije, oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B.

Dan kasnije, na Ušću je SPS organizovao kontra-miting sa kog je funkcioner te stranke Dušan Matković pozvao okupljene penzionere da “krenu na Terazije da razjure sramotu Srbije”. Studenti su tokom mitinga nazivani “ustašama” i “huliganima”.

Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima i svojom “plišanom revolucijom” sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni.

Usvojene su ostavke Mitevića i Bogdanovića, smenjeni su urednici TV Beograd, B92 i Studio B su nastavili sa radom, a oslobođeni su svi uhapšeni.

I danas se polemiše o tome da li bi bilo rata u SFRJ da je 9. mart “uspeo” i da je tada svrgnut Miloševićev režim. Međutim, očigledno da za rušenje režima tog dana, ali i u godinama koje su dolazile, nije bilo snage.

Mnogi se slažu u oceni da je 9. mart bio temelj kasnijih demokratskih promena u Srbiji i da nije bilo njega, ne bi bilo ni demonstracija 1996. i 1997. godine, niti 5. oktobra 2000. godine.

Isto tako, mnogi se slažu da su svi ti datumi i sve te godine borbe za bolje društvo na kraju iznevereni.

Jedan od devetomartovskih simbola Dragana Milojević-Srdić, čija je slika kako prkosi vodenom topu sa uzdignuta tri prsta obišla svet, svojevremeno je rekla:

“Danas, gledam skupštinu. Na vlasti su i DS i SPS i SPO. Svi, svi, svi. A ja sam, sanjajući drugačiju Srbiju, ostala slika na bedžu. Drugačije verovatno i nije moglo. Svi preveliki ideali pretvore se u svoju suprotnost.”

Danas se 9. mart, baš kao i 5. oktobar, skoro neprimetno obeležava.

Od kraja devedesetih datum obeležava samo SPO, a kako je ove godine “pao” u predizbornoj kampanji, ta stranka je odlučila da ga proslavi dan ranije.

B92