Ovo je "najluđi" diktator na svetu
Vladao je Turkmenistanom od 1991. do 2006. i za to vreme ukinuo je operu i balet, promenio nazive meseci, zabranio je bradu i brkove, ukinuo penzije...
Nijazov je došao na čelo Turkmenistana još 1985. godine, kada ga je Gorbačov postavio za predsednika vlade Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike i prvog sekretara Komunističke partije Turkmenistana, što je bila najmoćnija politička funkcija u tadašnjem SSSR-u. Ovaj inženjer energetike bio je ujedno i najmlađi republički vođa.
Na izbore izašlo 100 posto birača, a on dobio 100 posto glasova
Kada je 1991. Vrhovni sovjet Turkmenistana proglasio nezavisnost, Nijazov je izabran za predsednika novonastale samostalne države. Naredne godine je pobedio na izborima, a treba napomenuti i to da je bio jedini kandidat.
Na izborima 1999. je dobio 100 posto glasova, a na izbore je izašlo 100 posto upisanih birača, što se nikad nije dogodilo čak ni u Severnoj Koreji.
Članovi njegove stranke na istim su izborima dobili više od 99 posto glasova. Tako izabrani turkmenski parlament ga je proglasio doživotnim predsednikom.
Sam se proglasio Turkmenbašijem ili "ocem svih Turkmena", i to po uzoru na Kemala Ataturka, "oca svih Turaka".
Jednom je na sednici parlamenta rekao da bi 2010. mogao da odstupi i raspiše izbore. Zastupnici su to sa gnušanjem odbacili i zahtevali da ostane predsednik do kraja života.
Narod živi u siromaštvu, ali svima su besplatni plin, struja i voda
Iako je Turkmenistan vrlo bogat prirodnim resursima, posebno naftom i plinom (po rezervama plina su peti u svetu), narod živi u siromaštvu. Prosečna plata je 50 dolara, ali građani besplatno koriste plin, struju i vodu.
“Kod nas svi žive odlično, pitao sam ljude i niko mi se nije požalio”, rekao je Nijazov, koji je voleo da šeta turkmenskom prestonicom i propituje ljude kako žive.
Sliku svoju ljubi
Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Švajcarski fotograf i laureat prestižne nagrade World Press Photo, Nikolas Rigeti nekoliko je puta boravio u Turkmenistanu: “Kad stigneš u Turkmenistan prvo što ugledaš je Nijazov. Zašto? Zato što je tip svuda. Umnožen je u trilion primeraka. Naravno, njegov lik je na svim novčanicama. Nalazimo ga i na bocama alkoholnog pića, ambalaži čaja i na svim pakovanjima soli...”, priča Rigeti.
Portreti "oca svih Turkmena" istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu.
“Lično sam protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi”, izjavio je Nijazov, koji je 2001. kritikovao kult ličnosti.
Po njemu se zovu meteorit, jogurt, parfem...
Nagradu "heroja Turkmenistana" dobio je čak pet puta. Samom sebi u čast grad Krasnovodsk preimenovao je u Turkmenbaši. Osim toga, brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit, koji su otkrili turkmenski astronomi, ali i jogurt i parfem.
Državna televizija takođe se zove po njemu - Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnicama, a veliki deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.
Kao Nijazov i njegova majka slavna je osoba. Bez obzira na to što je umrla davne 1948. godine, od kada je njen sin na vlasti proglašena je narodnom junakinjom zbog zasluga za domovinu od kojih je najvažnija ona da je rodila "oca nacije".
Naziv za hleb promenjen je iz tradicionalne reči "čorek" u "Gurbansoltan edze", po njenom imenu, a njeni kipovi i slike neretka su pojava u Turkmenistanu.