Sutra desetogodišnjica martovskog pogroma: Kako su Srbi oterani sa Kosmeta
U talasu albanskog nasilja 17. marta 2004. godine, koji se pamti kao "kristalna noć na Kosovu", ubijeno je 19 osoba - od kojih osam Srba i 11 "nepodobnih "Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali.
Za dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili sa Albancima, štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada.
Uništena su 72 vozila UN. Proterano je 4.012 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škola, domova zdravlja, pošti.
Ciljana meta Albanaca, čijim je akcijama komandovao štab iz Prištine, bili su i manastiri i crkve. Srušeno je, zapaljeno i oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. U Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. vieka.
Nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu.
Spaljena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, a oskrnavljeno desetine srpskih gorbalja. Prema zvaničnim podacima, nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su Srbi optuženi da su uz pomoć pasa poterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka u selu Čabra kod Zubin potoka ."Troje dece su utopili Srbi", tvrdili su mediji na albanskom jeziku, dok su vođe međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji, kao Marti Ahtisari u svojstvu šefa UNMIK-a - ćutali.
Kasnijom istragom UNMIK policija je utvrdila da su albanske optužbe lažne.Portparol međunarodne policije Niradž Sing potvrdio je da je plan unapred osmišljen i da su "preživeli dečaci pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara optužili Srbe iz susednog sela".
Ostaće upamćena Ahtisarijeva izjava, kada je na pitanje novinara Srne "Da li kontrolišete situaciju?", na pres-konferenciji odgovorio da je "situacija pod kontrolom" i da "nema mesta strahu".
Pogrom je počeo u južnom delu Mitrovice i nastavljen je napadom na Srbe u severnom delu grada, gde su intervenisali pripadnici Kfora. Sa solitera sa južne strane reke albanski snajperista je ubio Borivoja Spasojevića (53) i Janu Tučev (36).Međunarodne snage su ga likvidirale tek pošto je jedan pripadnik Kfora teško ranjen.
Na Čaglavicu, selo između Prištine i Gračanice, krenulo je više hiljada Albanaca. Nasilje se proširilo na Kosovo Polje, Obilić, Lipljan, Uroševac, Đakovicu, Prizren, Gnjilane, Podujevo, na sve sredine u kojima su živeli preostali Srbi.
Crni dim se nadvijao nad Prizrenom, Obilićem, Uroševcem. Kosovo Polje je bilo pusto. Deset godina kasnije broj Srba je drastično smanjen. Na prste se broje oni koji su se poslije pogroma vratili. U Orahovcu ih je od skoro tri hiljade ostalo pet stotina. Preostali Srbi, zajedno sa Romima, sada žive u takozvanogj Gornjoj – Srpskoj mahali.
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za Kosovo Metohiju Aleksandar Vulin smatra da je međunarodna zajednica odgovorna što organizatori i inspiratori martovskog nasilja nisu spriečeni, otkriveni i kažnjeni.
Vulinova izjava poklapa se sa stavom brojnih međunarodnih predstavnika, koji su ocenili da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na Kosovu "planirano i dobro orkestrirano" i da je cilj bio progon Srba i čišćenje Kosmeta od Srba i svega što je srpsko.
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, a 143 osobe su osuđene - većina na novčane, a 67 na zatvorske kazne. Ipak, nisu odgovarali glavni akteri iz političkih struktura i redova bivše OVK.
Međunarodni tužioci i sudije procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava u martovskom pogromu i 17 osoba osudili na kazne od 21 mjeseca do 16 godina, a jednu oslobodili optužbi.
Za deset godina vratilo se, prema zvaničnim podacima UNHCR, svega sto pedeset srpskih porodica. Njima su obnovljene kuće, ali žive bez osnovnih uslova, bez slobode kretanja i bezbednosti.
Oni su izloženi neprestanim krađama, pretnjama i obespravljivanju. Žive u nadi da će najavljena zajednica srpskih opština, čije se formiranje iz dana u dan odlaže, predstavljati početak oživljavanja srpskog nacionalnog bića na Kosmetu.
izvor: Blic