Lepi dečaci prolaze kroz grad

Lepi, mladi dečaci u dobro skrojenim odelima. Skupim cipela i često komplikovanim imenom kreatora utisnutim na njima. Kravatama kojima u toku veoma važnih poslovnih sastanaka pokušavaju da popuste čvor iz više unutrašnjeg, nego realnog osećaja da ih nešto guši.
Tu su negde na prelazu između tridesetih I četrdestih. 
Nekoliko godina mlađi ili stariji od mene.
Posmatram ih.
Po svom ličnom mišljenju još uvek nisu dobili prava zvanja. Tu su negde da postanu account, ali isuviše daleko da bi se dočepali titule executive .
Rade po dvanaest sati dnevno.
Kući obično idu suviše umorni za bilo šta drugo nego da bi nastavili s poslom ili obilazili pornografske sajtove.
Često više ne žive sa svojim roditeljima. Plaćaju stanove ili žive u onim porodičnim, nasleđenim.
Drugovi, vršnjaci im zavide na tome, jer imaju gde da “privode".
Oni, s druge strane, nemaju vremena za to, jer suviše rade.
Tucaju samo vikendom. Neobavezno.
Po difoltu, loši su ljubavnici.
U životu nisu stigli da naprave pravu kilometražu. Propustili su sve prave stvari. Nikada nisu umeli dobro da se zezaju, da prave ona dobra životna sranja i da umeju da se izvuku iz njih.….
Gledajući svoje šefove i poučeni tim iskustvom očekuju da će sve to nadoknaditi jednog dana. Onog dana kada postanu executive.
O svojim koleginicama koje žive i rade vrlo slično njima imaju podeljeno mišljenje. Ili misle da se  takvih treba što više kloniti ili među njima traže pogodnu partnerku na duže staze.
Svoju budućnost vide kao veliku i svetlu. U nekoj nejasnoj predstavi ona je obično kao reklama za porodični automobil. Nasmejani tata, visoka, plava mama i neobično lepa deca obučena kao za nedeljni ručak.
Obično imaju po dve, tri obožavateljke. Jednu na poslu koja im redovno kuva kafu i ide po doručak. Drugu, koja radi u sestrinskoj firmi vrlo sličan posao njegovom i s kojom blago flertuje e-mailom tokom radnog vremena i na poslovnim sastancima. Treću, s kojom ga je upoznala supruga  njegovog oženjenog prijatelja.
Obično je neodlučan s kojom bi trebalo uozbiljiti stvar. Budući da nema vremena da se zaljubi - u principu,  svejedno mu je.
I onda sasvim slučajno naleti negde na neku koja mu potpuno poremeti logiku. Koja priča stvari koje se uopšte ne uklapaju u njegov desetogodišnji plan. Koja ne poštuje to šta je on, koju nije briga za njegove perspektivne prijatelje ni javne ličnosti koje su upoznali na nekom koktelu na koji ju je poveo da bi je fascinirao…ali koja je sjajna u krevetu, na koju se potajno lože sve njegove kolege, pa čak malo i njegov šef, kojem se on potajno divi.
Takvi dečaci su laki za rukovanje. Predvidljivi su. Jedni drugima veoma slični. Lako ih je isprovocirati. Lako je manipulisati njima.
Međutim, brzo dosade…

Jelena P. Marić