Đorđe Miljenović - Zagađenje u Japanu

Đorđe Miljenović a.k.a. Sky Wikluh – konceptualni umetnik?!
Ako je to onaj koji živi lifestyle koji promoviše, onda da.
Zadatak je sledeći – napisati sveopštu kritiku društva

Iznedrio je Zagađenje u Japanu. Nejasno je kome je ova kritika namenjena. Da-vam-ja-kažem-ovo-ovo-ni-ovo-nije-u-redu je način na koji je saopštena. Oni koji se s poukom slažu nisu saznali ništa novo, dakle, ova opera trebalo bi da uputi neke nove klince.

Nema dugačkih reči, ali ima onih koje se svakodnevno čuju, a i dalje smatraju nepristojnim. Postoji opasnost da se to prihvati kao cool. Ne zabrinjava što će tinejdžeri više psovati, već to što će propustiti poentu.

Pojedinac je spreman da se, zarad slave, toliko spusti (na kolena), čak promeni pol. Proslavio/la se, a onda upoznao/la tamnu stranu medalje. Kao što u delima koja konvencionalno potpadaju pod "opera", u ovoj Madam Baterflaj, odnosno Vjera Hadžimajdžić, na kraju sebi oduzima život. Danas se ne pada u očaj zbog sramote već zbog ostvarenih ciljeva.

Možete kupiti CD ili dobiti od nekoga u mp3 formatu, čuti jednom i to je to. Jasno je. Rok opera. Ono što je dobro kod živog izvođenja iste je to što možete da videte i čujete nešto novo. Na samom početku Đorđe je posvetio numeru gospodinu koji je urednik jedne beogradske televizije jer je sa iste bio ispraćen u pratnji milicije. Na gostovanje u emisiji te urbane televizije došao je neprikladno obučen. Imao je samo perjanu jaknu i farmerke. Strašno, strašno...

Dve električne, jedna bas gitara, klavijature i bubnjevi – klasična postavka benda. Izveli su kompleksnu operu u trajanju od devedesetak minuta. Negde na pola, morali su da naprave pauzu za odlazak u toalet (to nam nisu baš tako saopštili).

Đorđe Miljenović je muzički obrazovan. Završio je Akademiju. Na njegovom koncertu koji je početak jednog bitnog festivala kao što je "Slobodna zona", pojavio se veliki kompozitor Zoran Simjanović. Projekat je, dakle, daleko od izmotavanja nekog momka.

U vazduhu visi pitanje da li je toga svestan dečak od trinaest godina koji je imao duksericu s natpisom Bad Copy, u prvom redu, koji se osmehivao samo pri pomenu polnih organa, a zevao u preostalim delovima koncerta. Naravno, obradovao se i kada je Marčelo izašao na scenu, ne da bi otpevao sa Wikluhom "Otkucaje" (jer ovo je bio nastup Đorđa Miljenovića), već da bi glumio menadžera iz Paraćina.

Iako će reći da mu to nije ni bitno, neka neko prenese Đorđu da je dobio dobru ocenu zbog truda da izgleda kao da se ne trudi.

Vojkan Bećir