OSNOVNA ŠKOLA 10 GODINA: Revolucionarne promene u školstvu?!

Svaki peti stanovnik u Srbiji je nepismen. Samo osnovnu školu završilo je čak milion i po naših građana. Srpski đaci su ispod proskeka na međunarodnom PISA testu. U Srbiji se studira minimum dve godine duže od predviđenog roka.

Uprkos svim ovom činjenicama, Ministarstvo prosvete godinama unazad se bori sa pokušajima da reformiše srpsko školstvo. O potrebi đaka, u svim tim reformama gotovo se nikada nije mislilo, a svi pokušaji da se nešto promeni završavali su se neslavno.

Svestan ove situacije i činjenice da nam školstvo gubi bitku sa vremenom, profesor Miroslav Kuka, predavač na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Aleksincu i bitoljskom Pedagoškom fakultetu, zajedno sa saradnicima mr Ksenijom Jovanović i dr Jovetom Talevskim predložio je, krupne reforme u srpskom školstvu.

Neke od tih reformi podrazumevale bi: obavezno desetogodišnje obrazovanje koje počinje od predškolskog programa zaključno sa prvim razredom srednje škole, ukidanja mogućnosti “padanja” na popravni, a školovanje bio bilo podeljeno na sedam ciklusa.

Iako je svoj projekat “Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Srbije” predao Ministarstvu prosvete još 2009. godine, do dana današnjeg nije dobio nikakvu povratnu informaciju. U međuvremenu, isti projekat predstavljen je u više od 50 država.

"Promene u sistemu edukacije važne su zbog opštedruštvenih, ekonomskih, kulturnih i drugih vidova organizacije egzistencijalnih ljudiskih potreba", kaže Kuka za Telegraf.

On objašnjava da bi obrazovanje u budućnosti podrazumevalo rekonstrukciju sistema edukacije, sprovođenja reformi celokupnog sistema, kao i razvoj koncepcije permanentnog obrazovanja usklađenog sa društvenim potrebama i promenama.

Ono što autori ovog projekta posebno ističu u svom pristupu jeste ideja da se u nastavi svaki sadržaj može efikasno predavati na bilo kom nivou razvoja učenika, s tim da se ideje i principi didaktički adaptiraju da ih učenik može koristiti.

Glavno u ovim promenama, i istaknuto u projektu je ideja da je đacima neophodno obezbediti znanja i veštine koje će ih pripremiti za rad u multikukturalnom društvu. Takođe, potrebno je učenike osposobiti za poštovanje vrednosti i tolerancije, kao što su mir, verske, rasne i druge vrednosti.

Prema projektu prof. Kuke, dosadašnji sistem obrazovanja zasnovan na formuli 4+4+4 (četiri niža razreda osnovne škole, četiri viša razreda i četiri godine sredne škole), trebalo bi transformisati u model 4+5+3.

"Jedna od glavnih posledica strukture 4+5+3 jeste produženje perioda obaveznog školovanja sa osam na devet godina, što je u skladu sa evropskim i drugim međunarodnim tendencijama u obrazovanju", kaže prof. Kuka.

Važno je i da se prema ovom predlogu reforme izborni predmeti uvode tek u četvrtom ciklusu, kada je detetu dovoljno razvijeno kritičko mišljenje, te je stoga samo sposobno da donosi takve odluke.

Takođe, posle 6. razreda uvodi se polaganje obaveznog testa opšte informisanosti i testa intelektualnih sposobnosti, čiji bi rezultati, zajedno s podacima iz upitnika koji popunjava odeljenski starešina, bili osnov za formiranje novih odeljenja u 7. razredu.

Od 2. razreda niže srednje stručne škole (VI ciklus) uvode se štručne obrazovne oblasti, a na kraju VII ciklusa (4. razred, gimnazija i više srednje stručne škole) učenik je završio više srednje stručno obrazovanje, navodi se u projektu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 80 ljudi “praktičara” iz prosvete.

Ipak, ono što je najviše odjeknulo u našoj javnosti jeste ukidanje mogućnosti da đak ponavlja razred.

"Prvi razred srednje škole bio bi jedinstven i obavezan, a od 5. razreda osnovne škole đaci sa nedovoljnim ocenema bili bi prevođeni u naredni razred, ali sa obavezom da sledeće školske godine slušaju 50 odsto sadržaja predmeta iz kojih imaju nedovoljne ocene", rekao je prof. Kuka.

Ukidanje ponavljanja razreda treba, kako navodi Kuka, gledati u širem kontekstu, koji podrazumeva istraživanja koja su u korelativnosti sa obrazovanjem i vaspitanjem.

"Treba videti koliko je rastavljenih brakova u društvu, koliko je osiromašeno društvo i kako ti elementi i u kojoj meri utiču na obrazovno-vaspitni potencijal i karakter društva odnosno dece", napominje ovaj profesor.

Ukoliko se dogodi da osnovac ima više od četiri negativne ocene vršiće se kategorizacija predmeta za taj nivo obrazovanja. Ukoliko bi se dogodilo da se učeniku više od tri puta dogodi ovakva situacija on na taj način limitira sebi ciklus obrazovanja do kog moze da stigne.

Izvor: Telegraf