Srbija na samom dnu po debljini novčanika u Evropi

U svim istraživanjima koja mere kupovnu moć građana, to jest odnos kućnog budžeta i rashoda domaćinstva, Srbija je na samom dnu u Evropi, pa i u regionu. Nedavno smo, u analizi uglednog Instituta “Kejto” iz Vašingtona, bili na trećem mestu po indeksu siromaštva među 90 država.

Ispred Srbije s indeksom 44,8, bili su samo Vencuela i Iran. Makedonija je u tom istraživanju zauzela 11. mesto, Hrvatska 15, Slovenija 32…

I zvanična evropska statistika beleži pokazatelje koji govore o lošem životnom standardu u našoj zemlji. Recimo, Evrostat je naveo da je Srbija po cenama najvažnijih namirnica pri vrhu među državama u tranziciji, a istovremeno je po ceni rada na samom dnu. Po zaradama smo bolji jedino od Makedonaca, dok za ostalima zaostajemo. Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 400 evra, u Hrvatskoj je 730, u Sloveniji gotovo 1.000, a u zemljama Zapadne Evrope i do 4.500 evra.

Od zemalja Evropske unije, kada je reč o životnom standardu, najsličniji smo najsiromašnijim njenim članicama – Bugarskoj i Rumuniji. U poređenju s Bugarskom, bolje je našim penzionerima, a njihovom radno sposobnom stanovništvu. Potrošačka organizacija “Forum” je u analizi kupovne moći kod nas i južnih komšija navela da su za pokriće potrošačke korpe u aprilu ove godine u Srbiji bile potrebne dve prosečne zarade ili 3,57 prosečne penzije od 221,55 evra. Po podacima Nacionalnog statističkog instituta i Nacionalnog instituta za socijalnu zaštitu Bugarske, prosečna aprilska zarada u toj zemlji bila je 419 evra. Bugari su potrošačku korpu pokrivali s 1,74 prosečnom platom, ali je zato penzionerima u toj zemlji za potrepštine iz korpe trebalo 4,85 penzije.

Ako se pogleda kupovna moć po glavi stanovnika, analize koje su objavili evropski trgovinski lanci prisutni u zemljama regiona pokazuju da Bugari na godišnjem nivou raspolažu s 2.919 evra. I tu smo najbliži tim komšijama – imamo tek koji evro više, 3.032. Rumuni godišnje po stanovniku imaju 3.491 evro, Crnogorci 4.541, a Hrvati 5.208 evra. Srbi i Bugari prednjače i u količini novca koji daju za hranu, koju inače plaćaju isto, ili čak i više nego što ona košta u mnogo razvijenijim zemljama, u kojima je standard višestruko veći. Ako je verovati zvaničnoj statistici, s prosečnom zaradom od oko 400 evra, prosečnom Srbinu na hranu ode čak 40 odsto plate, toliko daju i Bugari, dok recimo, Nemci, koji zarađuju oko 2.000 evra, na hranu daje nešto više od petine svoje zarade.

Građani Srbije kupuju po cenama sličnim onima u okolnim državama. U regionu, hrana je od naše jeftinija u Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji, a skuplja u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. Po podacima Evrostata, hleb i žitarice naši potrošači plaćaju čak 36 odsto manje od prosečnog Evropljanina, alkohol je jeftiniji petinu, cigarete koštaju u proseku čak 70 odsto manje, a jeftiniji su i mleko, sir i jaja. Međutim, uvek treba imati u vidu da prosečna srpska porodica za hranu potroši gotovo polovinu ukupnih primanja, dok se u razvijenim zemljama ta cifra kreće između deset i 15 procenata.

Za prosečnu zaradu od 45.847 dinara, koja se navodi u aprilskom izveštaju o kupovnoj moći Ministarstva trovine, građani Srbije koji imaju posao i dobiju koverte na kraju meseca, mogu kupiti 414 litara ulja. Ipak, bolje je nego lane, kada su mesec dana radili za 155 litra manje. Poslednja prosečna zarada koju je izmerila statistika vredela je kao 113 kilograma svinjskog mesa s kostima ili 549 litara mleka, 587 kilograma šećera, 46 kilograma kafe…

izvor: telegraf

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.