Niko neće u nadnicu za 2.000 dinara

Poslovi u polju su teški, pa se među gotovo 800.000 nezaposlenih u našoj zemlji, za njih odlučuju samo oni koji baš nemaju drugog izbora. Zato i ne čudi što poljoprivrednici u nekim delovima Srbije muku muče da nađu ljude koji će im obrati voćnjake.

Proizvođači višanja i trešanja, kojima prolazi sezona, razmišljaju da ostatak roda ostave na granama, jer tvrde da ne mogu da plate nadničare.

Razlog nije samo što je radnička dnevnica od oko 1.200 dinara za njih skupa, već što je otkupna cena njihovog voća od 15 do 20 dinara izuzetno niska.

U Tavankutu je aktuelna berba višanja, poslodavci tvrde da plaćaju 13 dinara po ubranom kilogramu i da spretniji radnici dnevno uberu od 100 do 120 kilograma višanja, ali da ne mogu da pronađu radnike. Ovih dana počinje i berba krastavaca, a uskoro će gazdama biti potrebni i berači šljiva i jabuka.

"Vlasnici plantaža sitnog, koštuničavog voća, najčešće se nađu u velikim problemima, jer u cenu ovog voća, pre svega višanja i trešanja, velikim delom ulazi i cena radne snage", objašnjava Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine.

Ako je otkupna cena niska, a takve slučajeve smo imali i prethodnih godina, dešava se da voćnjaci ostanu neobrani. Povrtari, voćari i vinogradari imaju ozbiljnih problema s radnom snagom, tako da, u velikom broju slučajeva, čak i ograničavaju proizvodnju prema broju "ruku" koje imaju na raspolaganju.

Poljoprivrednici koji nisu te sreće da kulture koje gaje mogu da obrade mašinski, već im je potrebno dosta ručnog rada, iz godine u godinu sve teže dolaze do radne snage.

"Novi Sad nije daleko, ali iz njega, iako svi pričaju kako je sve više nezaposlenih, niko nije došao da radi", kaže Marko Stanković iz Begeča, koji na pet hektara gaji povrće.

"U sezoni po radnike svakodnevno odlazim u okolna sela i nikada nisam siguran da će biti dovoljno zainteresovanih. Dnevnica, u zavisnosti od toga što se radi, ide od 1.200 do 1.500 dinara, a nudim i obrok".

Jedan od najtežih poslova su rasađivanje i berba duvana, pošto podrazumevaju dosta ručnog rada. Radnici u berbu kreću rano i počinju već u četiri sata ujutru, a u gazdino domaćinstvo se vraćaju u sedam do osam sati i nastavljaju da nižu duvan koji su ubrali.

Ovo je i "prljav" posao, jer biljka ispušta masnoću, na koju su mnogi alergični, ali i koja ostaje na telu i odeći. To su razlozi zbog kojih poljoprivrednici u Vojvodini ne mogu da pronađu radnu snagu.

Problemu sa nedostatkom radne snage "doskočilo" je nekoliko poljoprivrednika iz Golubinaca, sela nedaleko od Inđije, koji se bave uzgojem duvana. Oni su, posle nekoliko godina neuspešnog traganja za sezoncima, uhvatili vezu s radnicima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe kojima obezbede smeštaj i ishranu za celu sezonu radova, od maja do septembra, pa i do oktobra. Na taj način, kako objašnjavaju, radnici dođu do posla i zarade, a oni imaju sigurnu radnu snagu za sve poslove, od rasađivanja, pa do branja duvana.

Izvor: Mondo