Saopštenje za javnost kompanije TS-I
TS-I ovim saopstenjem daje javnosti odgovor na pitanje zašto jedna od najjačih po imovini kompanija u Srbiji nema aktivnosti i nema zaposlenih radnika u Srbiji.
Razlog tome je što su neke banke odbile da otvore poslovne račune a odmah zatim su druge, kod kojih smo imali otvorene račune, ugasile iste bez ikakvog obrazloženja.
Naša firma je podnela 05. juna 2013.zahtev za otvaranje racuna na osnovu ODLUKE O USLOVIMA I NAČINU OTVARANJA, VOĐENJA I GAŠENJA RAČUNA KOD BANKE (“Sl. glasnik RS”, br. 33/2005 i 25/2009), Zakona o dinarskom poslovanju RS , Zakona o deviznom poslovanju RS i Zakona o sprecavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010)
TS/I je finansijska organizacija koja je se bavi finansijskim inženjeringom i posluje za račun svojih klijenata na polju investicionog bankarstva. U prevodu mi upravljamo imovinom i/ili novcem za račun klijenta koji nam je svoj takozvani ASET (koji je izraz za imovinu u engleskom bankarskom recniku),, bilo novčani bilo nenovčani, dao na upravljanje.
Nama su ugašeni poslovni računi iako zakon ne daje pravo bankama jednostranog raskidanja ugovora kojim klijenta dovodi pred svršen čin da kada pozove svoju banku dobije informaciju da njegovi računi više ne postoje.
Naša firma je registrovana u skladu sa zakonima u Srbiji a svi dobro znamo da je obaveza svakog pravnog lica da ima otvoren poslovni račun i da isključivo radi preko računa. Zbog toga smo upozorili banke da ukoliko odbiju da nam otvore račune oni nam indirektno uskraćuju ustavom Srbije zagarantovano pravo na rad. Niko se na to nije obazirao do juče. Posledica je danas da nam je uskraćeno pravo na rad i zato nema zaposlenih i nema aktivnosti, već TS-I ostvaruje samo gubitak u poslovanju. Naš gubitak je planiran i u visini odobrenog budžeta od strane osnivača. Mi ne dovodimo u rizik poverenu imovinu naših klijenata po cenu da nikada ne pokrenemo aktivnosti u Srbiji
O ovom problemu obavestili smo Narodnu Banku pre 10 meseci i tražili da se stvar preispita te da se izvrši kontrola i nadzor nad bankama koje su ovako postupile. Pismo je poslato u početkom Oktobra 2013. i joč uvek čekamo odgovor Narodne Banke.
Takodje u avgustu 2013. poslali smo pismo upozorenja banci u kome smo naveli da ih upozoravamo da, ukoliko , posle tri meseca procedure, odbiju da nam otvore racune, po zakonu su duzni da obaveste nadlezne organe koji ce sprovesti istragu u vezi sumnji koje budu izneli u vezi razloga za odbijanje.
Zbog visine unetog kapitala naša firma se kvalifikuje za velike projekte , mahom državne (izgradnja brana, puteva, naselja itd ) koji se planiraju mesecima pa čak i godinama i zbog toga nije neobično da nema prometa na računu niti registrovanog profita čak i u prvih nekoliko godina.
Onog trenutka kada na osnovu imovine i projekata obezbedimo sredstva za te projekte svi su uključeni u posao i banke i države i klijenti koje zastupamo jer mi sve njih samo dovodimo u vezu i pratimo tokove novca da bi zaštitili interes naših klijenata. Sve finansijske transakcije se i dalje rade preko banaka i svaka sumnja da se mi bavimo nekim netransparentnim poslovima je potpuno nemoguća i neosnovana.
Mi imamo imovinu naših klijenata koja je prijavljena, registrovana, valorizovana i na osnovu koje smo izdali hartije od vrenosti. Pojednostavljeno receno, imovina naših klijenata je osnov i garantni fond za obezbedjivanje kreditnih linija u ime i za račun načih klijenata. Banke su te koje će dati ili koje neće dati kredite posle procene rizika našeg registrovanog kolaterala.
Mi se bavimo finansijskim uslugama i nezamislivo je za naše poslovanje da nam bilo koja banka odbije otvaranje računa. Mi smo zbog toga zaustavili planirane projekte i uložili konačni prigovor i zahtev Narodnoj banci 1.11.2013. sa zahtevom za postupanje na koji još uvek čekamo odgovor.
Duboko nerazumevanje bankarskih poslova, strah i bankarsko politički lobi koji radi u okviru svojih zatvornih poslovno/političkih krugova su razlozi zašto firma TS Imperial Clearing House još uvek ne posluje u Srbiji i nema zaposlenih.
Praksa u Srbiji je da gradjani samo uplaćuju svoj novac na razne račune ali isključivo banka, bez njihove saglasnosti i kontrole, plasira na razne načine taj novac )npr multipliciranjem aktive) i uzima sebi zaradu. Gradjanin ili pravno lice uglavnom nema kamatu ili ima negativnu kamatu na svoje depozite a često mu banka naplaćuje i tzv održavanje računa.
Kada mi upravljamo novcem naših klijenata mi nemamo pravo da koristimo taj novac niti da plasiramo bez saglasnosti klijenta na način na koji to rade banke. Mi nemamo mogućnost multiplikacije aktive. Naš posao je da pregovaramo sa bankama, pratimo investiranje novca i obezbedjujemo da klijent dobije zaradu od tih plasmana. Ovo naravno bankama ne odgovara jer direktno ugrožava dosadašnju njihovu praksu kojom profit gradjana i privrede kao prikazuju kao sopstveni profit.
Novac naših klijenata se dakle nalazi i dalje u bankama jer mi nismo banka i ako banke ne žele da nam otvore poslovne račune mi ne možemo da postojimo. Mi upravljamo tim novcem samo i jedino po nalogu i uz saglasnog našeg klijenta.
Imovina koja je uneta u kompaniju je imovina naših klijenata koji su nam je poverili radi investiranja u projekte i to je nenovčani kapital čija je vrednost merljiva u skladu sa načinom na koji banke i finansijske organizacije prepoznaju i procenjuju vrednost imovine, na osnovu zakona i procene rizika ulaganja. Preduzeće odgovara svojim kupcima do visine unetog kapitala. Naš uneti kapital koji je po parametrima Poorsa ili Woterprajsa ili Ficha (agencije za procenu rizika ) na nivou 5A (najsigurniji) je znak da je naš kapital siguran. Primera radi na Kipru sve banke imaju nivo C a rejting Srbije je B (Skala je od najvećeg rizika D do najmanjeg rizika A).
I pored svega gore navedenog niko nije prepoznao da smo mi potencijalno veoma jaka firma koja može da konkuriše za fondove kod svih svetkih platformi (penzionih, investicioni, humanitarnih…) niti se obazirao na naše zahteve i predloge. Naši projekti nisu nikad stigli da budu razmatrani iako smo uputili pismo ministarstvu fiansija i ukazali na probleme.
Razlog ovakvog ponašanja je strah, neznanje i korupcija.
1. Strah - strah pojedinaca kojima smo se obraćali da će izgubiti posao ili političku poziciju jer smo kompanija čiji rad oni ne razumeju a koja nije politički preporučena.
2. Neznanje - jer su veoma visoko pozicionirani ljudi koji ne znaju da rade svoj posao i da prepoznaju potencijal i da u skladu sa tim ukazu adekvatnu pažnju.
3. Korupcija - jer nismo deo zatvorenih krugova u kojima se završavaju poslovi uz provizije već se pojvljujemo kao bilo koje drugo preduzeće i ne tražimo povlastice već samo pravo da radimo koje je Ustavom Srbije zagarantovano svakom pojedincu.
I za kraj poruka gradjanima da ne veruju stereotipima jer samo mali broj onih koji su se drznuli da budu drugačiji, samo mali broj posvećenih ljudi, menja svet i pravila, samo oni koji se bune protiv sistema vrednovanja koji ne pokazuje rezultate i samo oni koju pomažu drugima da iskažu svoje potencijale, ostveliće put budućim generacijama
Ljiljana Tatic, prokurista
Larnaca, 08.07.2014.
Original saopštenja možete videti OVDE