BEDA I SIROMAŠTVO U SRBIJI: Prinuđeni da kradu da bi preživeli

Kako Blic prenosi, najčešće se kradu hleb, mleko i povrće... Kada ih prodavci pitaju da li su nešto ukrali, nemaju odgovor - samo ćute.

Dešava se da ukradu hranu i majke sa decom, penzioneri i druge Nišlije kojima do pre nekoliko godina, dok kriza nije uzela maha, tako nešto nikada ne bi palo na pamet.

Vojkan Dimitrijević, vlasnik dragstora „Divos“, svedoči da je majku sa ćerkom zatekao u krađi krastavaca, dok penzioneri najčešće kradu narandže i drugo voće i povrće iz korpi ispred radnje...

- Gledao sam majku sa odraslom ćerkom kako iz rafa ispred radnje uzima četiri krastavca, stavlja ih u torbu i odlazi. Kada sam je sustigao i zamolio da vrati to što je uzela, nije rekla ni reč. Samo je ćutala. Isto i penzioneri od 70 godina, koji u prolazu uzmu narandžu, jabuku ili neko drugo voće ili povrće i nastave dalje. Kada ih pitamo zašto su ukrali, nemaju odgovor na to pitanje. Samo ćute - kaže Dimitrijević.

Statistika beleži da su čak tri od pet gradskih opština po visini primanja među deset najsiromašnijih u Srbiji. Prosečna plata u Nišu iznosi 37.000 dinara, ali u nekim opštinama, kao što je Niška Banja prosek je svega 26.000 dinara. Mnogo je više pak onih koji rade na crno za 15.000 do 20.000 dinara ili nemaju nikakva stalna primanja.

- Dešava se da stariji ljudi kada kupuju voće i povrće, deo stave u kesu, a deo u torbu. Kada ih pitamo zašto to rade, kažu: „Nemam, dete, šta ću.“ Tužno mi je kada se to desi, kada u krađi uhvatimo nekoga ko to sigurno ne bi radio da nije u krizi. Većina se postidi. Mladi samo protrče, uzmu voće iz korpe i nastave niz ulicu - kaže Dragiša Petković, vlasnik dragstora „Lena“.