Planinski muškarac
Osećali su se kao brodolomnici, koji su nekada slučajno prošli jedno pored drugog na nekoj palubi, a onda, posle mnoštva decenija, ponovo se sreli, jer su bili sudbinski predodređeni
Znala je da između njih dvoje nešto postoji. A tek su se prekjuče sreli. Da li zbog planine, obilnog snega ili previše drvenih greda i rustičnog ambijenta u hotelu, tek neki čudan miris prostrujao je od njegovog do njenog stola, za vreme prve večernje sedeljke u predvorju. Maša nije želela da veruje da je to zbog varnica u kaminu ili nesnosno jakog mraza napolju. Biće da je u pitanju nešto drugo, njoj neobjašnjivo.
Već sledeće večeri Maša je sedela u društvu za Vukašinovim stolom. Dodirivala je svoj vrat, zavlačeći ruku ispod rol kragne, pozivajući na ljubavnu igru muškarca žilavih, jakih šaka i dugih prstiju. Uopšte se nisu poznavali, tek su progovorili koju reč. Ali naboj je postajao sve neizdržljiviji. Osećala je da trni od uzbuđenja potpuno spremna na ludosti. Bio joj je tako poznat Vukašinov miris. Neobjašnjivo, samo je htela da je dodirne svojim dugim prstima, da gnječi njeno telo. Sedeći pored njega zamišljala je kako prelazi preko njenih dojki jednom svojom planinskom šakom, dok drugom razdvaja njene butine, kako uranja u nju snažnim i ujednačenim pokretima...
Igra u mislima prerasla je u stvarnost kada je Vukašin iznenada, dok je bila njemu okrenuta leđima i naslonjene glave na ruku, poljubio njen kažiprst. Tog trenutka sva uzbuđenja ovog sveta, opisana u ljubavnim romanima i odigrana u filmovima, našla su se u prostoru između njenog nokta i njegovih usana. Sve varnice u kaminu i užareni panjevi nisu bili dovoljni da izmere količinu vreline u njenom telu koju je osetila u tom trenutku. U stvarnom životu, oni nisu bili jedno za drugo, to su znali. Ali planinski hotel bio je posebno mesto, kao izgrađeno sa namerom da se njih dvoje sretnu.
Bez reči su se čekali sledeće večeri. Dok je ležala na prostranom krevetu u svojoj sobi, znala je da će se on uskoro pojaviti na vratima. Trznula se na prvi zvuk koji je nastao kucanjem njegove šake o masivna drvena vrata. Već kod drugog je pretrnula. Ušao je. Visok, širokih ramena, tamnoput i oštrih crta lica, uronio je pogledom u njene oči. Želeo ju je isto koliko i ona njega. Osećali su se kao brodolomnici, koji su nekada slučajno prošli jedno pored drugog na nekoj palubi, a onda, posle mnoštva decenija, ponovo se sreli jer su bili sudbinski predodređeni. Kao da je jedini razlog njihovog preživljavanja bio novi susret.
Šakama je obuhvatio njeno lice, spuštajući prste na njen vrat, grudi, stomak i razgolićene noge koje je širio i pravio prostor za njega. Baš onako, kako je zamišljala, prodirao je odlučnim pokretima u nju, pridržavajući njene butine šakama. Nije vrištala. Vukla ga je ka sebi, sve jače i jače.
Oznojeni, u već prohladnoj sobi, pred zoru su se odvojili jedno od drugog. Mašin planinski muškarac gledao ju je uvijenu u kariranu posteljinu i šaputao neobavezne bezobrazluke, kao da je poznaje godinama. Zavlačio je svoju šaku pod pokrivač i tražio prstima njen stomak. Ona je u svojoj glavi prebirala misli. Ne može biti da je to ljubav, čak ni na prvi pogled, ona ništa ne zna o njemu. Biće da je samo trenutna strast. Ponovo ga je poželela. Njena utroba je bila nezasita, svakog trenutka spremna da ga primi.
Nakon pet noći provedenih u krevetu, koji je mirisao samo na njih, došlo je vreme povratka u veliki grad. Čvrsto je stezala u šaci ceduljicu sa njegovim brojem telefona. Jednom je pozvala Vukašina. Sreli su se, popili kafu, pričali o običnim stvarima, ali kao da ništa nije ostalo od one strasti sa planine, koja je buktala u proređenom vazduhu i visokim nametima snega Tek, samo se pozdravila sa njim i pružila mu ruku, koju je on prihvatio svojom snažnom šakom. Odatle je sve počelo.