Mali, ali opasan podstanar u stomaku
Helikobakter pilori (helicobacter pylori) je bakterija koja ima sposobnost naseljavanja i inficiranja ljudskog želuca. O tegobama koje izaziva, načinu prepoznavanja i lečenja za "Lisu" govori dr Ratko Tomašević, gastroenterolog, Kliničko-bolničkog centra Zemun
Odgovorna za gastritis i ulkuse Osobine ove bakterije omogućavaju joj da inficira želudac, ali ne i druge delove organizma. Tako ovaj mikroorganizam dovodi do lokalnog zapaljenja želudačne sluzokože – gastritisa, a kao krajnji rezultat neke inficirane osobe dobijaju ulkusnu bolest ili čir, ili neki drugi stomačni problem. Dakle, helikobakter pilori je bakterija odgovorna za nastanak gastritisa i većine ulkusa. Živi na samoj površini želudačne sluznice, duboko ispod sloja sluzi koji je prekriva i štiti od agresivnog delovanje kiseline. Za razliku od drugih bakterija, ova uspešno opstaje u nepovoljnom, kiselom okruženju želuca, zahvaljujući sposobnosti da neutrališe kiselinu pomoću posebnog enzima, koji se naziva ureaza.
Kako se može inficirati Najveći broj osoba stiče ovu infekciju već u detinjstvu. Lošiji socijalno-ekonomski status, kakav je najčešće u nerazvijenim zemljama uvećava šansu za infekciju. Najčešće je teško utvrditi pravi put prenošenja, jer infekcija može opstajati godinama bez simptoma, a najčešće se dijagnostikuje kasnije tokom života. Zagađena hrana (sveže, nedovoljno oprano voće, povrće), nedovoljno čista voda, prljave ruke – najčešći su putevi prenosa ove infekcije (fekalno-oralni). O ostalim putevima prenosa još se diskutuje.
Posledice infekcije Osobe sa helikobakter pilori infekcijom imaju mnogo veću šansu da dobiju ulkusnu bolest, pa se nameće zaključak da ova infekcija do toga dovodi. Oko 90 procenata čira na dvanaestopalačnom crevu i 70 procenata želudačnih ulkusa je uzrokovano upravo helikobakterom pilorijem. U mnogo manjem procentu ova bakterija se dovodi u vezu i s mnogo ozbiljnijim oboljenjima želuca.
Veliki broj osoba sa H. pylori infekcijom nema stomačne tegobe. Kada su prisutne, najčešće se javljaju bolovi u gornjim delovima trbuha, gorušica, mučnina, nadutost, otežano varenje, nekada povraćanje. Osobe sa ovom infekcijom imaju do šest puta veću šansu za pojavu ulkusne bolesti u odnosu na one koji nisu inficirani. Kada dođe do nastanka ulkusa tj. čira, bolovi ili osećaj pečenja u gornjim delovima trbuha se pojačavaju, često se javljaju jedan čas ili više posle obroka i vrlo često tokom noći. Ovi simptomi se najčešće smanjuju ili privremeno uklanjaju lekovima koji neutrališu ili sprečavaju lučenje želudačne kiseline.
Koji su dijagnostički postupci Tri su osnovna dijagnostička postupka za otkrivanje infekcije:
1. endoskopski pregled;
2. testiranje iz krvi (određivanje antitela na h. pilori);
3. urea izdisajni test.
Iako test iz uzoraka krvi u nekim slučajevima može biti koristan, najbolji način za postavljanje dijagnoze ove infekcije predstavlja endoskopija sa biopsijom (uzimanje uzorka tkiva). U uzorku tkiva može se dokazati ureaza testom ili histopatološkim pregledom. Endoskopija se prvenstveno savetuje u slučaju postojanja ozbiljnijih simptoma (npr. kod pojave krvarenja) ili kod osoba starijih od 50 godina. Precizna, neinvazivna dijagnostička metoda je i urea izdisajni test zasnovan na enzimu ureaza koji poseduje samo ova bakterija. Njegova aktivnost se meri u izdahnutom vazduhu pacijenta.
Kako se leči Ova bakterija je dosta otporna na primenu standardne antibiotske terapije, štaviše sami antibiotici nisu dovoljni za uspešno lečenje h. pilori infekcije. Neophodna je istovremena primena lekova koji sprečavaju sekreciju kiseline u želucu i kombinacija dva antibiotika u određenom vremenskom periodu. Postoje dogovoreni terapijski protokoli koji definišu upotrebu odgovarajućih lekova a koji se najčešće i primenjuju u kliničkoj praksi. Neophodno je uzimanje ovih lekova onako kako je lekar propisao jer se tako postižu najbolji rezultati u lečenju.