Građevinska direkcija im traži da se isele, ali ne priznaje da su stanovi otrovni?

Porodice iz dve “otrovne zgrade” u Ulici Mileve Marić Ajnštajn u velikim su finansijskim problemima: plaćuju i rate za stambene kredite i i kiriju u stanovima gde su se sklonili zbog pretnji po zdravlje, a tu su i računi za komunalije.

Privremeno finansiranje smeštaja, koje im nudi GDS, za njih je nužno zlo i mnogo su im važnije garancije da će biti bezbedni kada se vrate u svoje stanove. Većina njih odbila je sadašnji ugovor o preseljenju i nadaju se da će im danas, nakon što iznesu primedbe, u GDS ponuditi novi, bolji ugovor.

ŠTA NUDI DIREKCIJA
- da finansira iznajmljivanje stana u Beogradu dok ne budu sanirane zgrada (pet evra po kvadratu kupljenog stana, uz mogućnost povećanja iznosa)

- da plati troškove selidbe

- da plati depozit za zakup stana i agencijsku proviziju

- sve režijske troškove u kupljenom stanu u dve zgrade u Mileve Marić Ajnštajn

ŠTA TRAŽE STANARI
- da se problem u zgradama ugovorom ne tretira kao neprijatan miris, nego kao opasnost po zdravlje ljudi

- da se utvrdi da li u stanovima zaista isparava “oplatol” ili neka druga materija, poput aditiva u betonu

- da Direkcija ponudi jasne kriterijume i metode sanacije koji će ubediti stanare da će im stanovi nakon toga biti bezbedni

- Mislili smo da su državni stanovi sigurni i ušli smo u kredite. A sad strahujemo od raka, plaćamo i ratu i kiriju... Stvari su nam propale, a naši stanovi izgubili su vrednost - pričaju stanari, insistirajući da im se zgrade ne zovu “smrdljivim”, jer nisu problem samo neprijatni mirisi, nego “otrovi koje porodice udišu”.

Bojan Marković iz ulaza 100 kaže da mu Direkcija nije ni ponudila ugovor, jer su zaključili da prva tri sprata u drugoj „otrovnoj zgradi” nisu ni ugrožena.

- Imam medicinsku dokumentaciju sa toksikologije da imam fenolna jedinjenja u organizmu, a oni su isključili prva tri sprata naše zgrade... Na osnovu čega? – ogorčen je Marković, koji je ostao u zgradi, ali je iselio dete zbog zdravstvenih problema.

On kaže da stanari trpe nemerljivu štetu, a da je ugovor o iseljenju takav da ga ne bi ni potpisao.

- Da bi dobili naknadu, stanari moraju da sklope ugovor o zakupu stana. A ko će meni da sklopi ugovor o zakupu stana na šest meseci? Imam mali stan od 37 kvadrata, uz naknadu od pet evra dobio bih 185 evra. Nemoguće je sad za to naći stan, ubaciti stvari i prilagoditi kuhinju - kaže Marković.

On dodaje i da je celo naselje obezvređeno.

- Ovo može da se poredi sa “Azbestnim naseljem” ili nekom katastrofom. Ko je lud da kupi stan u “Azbestnom naselju”? Rođaci iz daljine me zovu i pitaju da nisam slučajno baš ja kupio stan ovde – priča Marković.

Ministarstvo građevine je još 22. avgusta naložilo GDS da obezbedi smeštaj zbog pretnji po zdravlje ljudi.

Još nema dokumentacije
Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine još nije dostavljena dokumentacija vezana za bezbednost “oplatola” firme “Ekosekund”, rekao je juče Željko Pantelić, načelnik odeljenja za velike hemijske udese, hemikalije i biocidne prizvode. On dodaje da je “Ekosekund” angažovao stručnu ovlašćenu laboratoriju i da se još čeka izveštaj. Inspektori za zaštitu životne sredine, objašnjava on, nisu nadležni za kontrolu, prodaju i ugradnju građevinskog materijala.

izvor: Blic