ISKRENO O LJUBAVI: Žene drame i foliraju, muškarci iskreno vole

Kako je društveno ženama data uloga da brinu o ljubavi u vezi i trajanju te veze, a muškarcima da brinu o seksu u vezi, većina ispisanih članaka i urađenih studija fokusirala se na to da nam objasni kako da muškarca zadovoljimo u seksu, kako da on, gospodin, shvati da smo baš mi prave jer smo mu se najbolje ‘spustile’ od bilo koje prethodne, kakav veš da obučemo i šta da izgovorimo dok radi i ono.

Dakle, ako je verovati tim istim društvenim normama koje su nas i stavile u emotivno-intelektualne kaste i obore, nismo spsobni (ni jedni ni drugi) da radimo više stvari istovremeno. Rodno smo, očito, paralisani da osetimo dve emocije ili obavimo dve radnje iz iste kategorije. Glupost. Umesto što su se, gospoda seksolozi, bavili ispranim, uvredljivim, glupim i ponižavajućim temama koje su, kobojagi, shvatile sve što mi sami nismo o našoj seksualnosti, bolje bi bilo da su se pozabavili suštinom koja veze drži cele - ličnostima koje tu vezu grade.

Znamo da su veze vrlo individualna stvar.Ni kod koga nije isto, pa čak ni slično. I dok spolja izgleda kako se svi šetamo na isti način, dodirujemo se na isti način, izgovaramo slične rečenice jedni drugima, istina je, da niko od nas nema isti pristup svojoj vezi kao neko drugi. I, bez obzira što ničije veze nisu iste ili slične kao celina, slična su ponašanja žena u vezama, i muškaraca u vezama.

Žene imaju obrazac ponašanja. Muškarci imaju obrazac ponašanja. Kučići imaju obrazac ponašanja. Verovatno i crvi. Svako je svoj, i onda se podešavamo, uklapamo, preklapamo.

Posle veza i vezica, posle sopstvenih iskustava i iskustava svojih drugarica, zaključila sam da su žene površnije u svojim emocijama. Da su vrlo lukave, često prazne u izjavama o ‘zauvek ljubavima’ i da se sve više svodi na neku vrstu emotivne histerije nego na iskrenu, suštinsku emociju, onu emociju koja zaista podupire izjavu ‘zauvek’.

Površne smo, paušalne, alave. A i previše dramimo. Vrlo lako prelazimo s jedne emocije na drugu, iz veze u vezu i, često, ma koliko se prethodno ‘kidale’ zbog nekog prethodnog muškarca, nećemo reći ‘ne’ novoj prilici da otpočnemo novu vezu. To emotivno foliranje i čitava drama, verujem, imaju dosta veze sa egom. Ponekad navikom. Prečesto dosadom i manjkom interesovanja za životne stvari. Hajde da malo dramim, a posle ću da lakiram nokte - sasvim jedan običan dan.

Zaljubićemo se sto puta. Kratkoročno.Isplakaćemo reke suza i preglasno i otvoreno ćemo pričati o svojim, tobože, velikim ljubavima koje su nas napustile. Nek’ se zna da sam ranjena!

Bu-hu! Opet kratkoročno. Pisaćemo po društvenim mrežama o nekim ljubavima, izvlačićemo iz prašnjavih knjiga citate o nekim patnjama, slušaćemo pesme koje nas dodatno dotuku. Šta? Da, i ovo je kratkoročno.

I, to smo mi - žene zvane lukave kraljice drame.
S druge strane su muškarčine-drvoseče. A svi dobro znamo da testosteron u svom nazivu nema reč 'emocija', zar ne? Ne.

Za razliku od žena, muškarci neće dramiti. Od njih nećete po društvenim mrežama gledati bljuzgave izlive emocija kojima su, često, žene sklone (dobro znamo da je sve to privlačenje pažnje, malo je tu suštine), ali ćete, zato, biti jako voljene. Naravno, ukoliko želi da vas voli, ukoliko na vas reaguje i srcem, a ne samo otkopčanim šlicem. Voleće vas bez puno pesama, slika, drame. A kada ga ostavite, patiće mnogo više nego što ćete vi ikada patiti za njim. Jer, muškarci su, za razliku od žena, manje dramatični u svojoj ljubavi, a više suštinski. I emotivniji su, i osetljiviji. Nametnuli su nam da ih posmatramo kao tucače kamena, zarobili su nas u bespotrebnoj predrasudi koja je u stanju da emotivno osakati i one najsnažnije. Kako je jedan od muškaraca iz mog okruženja rekao:

‘Danas je muškarcima usađeno u glavu da moraju da glume Džekove bez emocija, a kad se to desi vremenom se uživiš u ulogu toliko da potpuno izgubiš ono što jesi...nažalost. Pravi muškarac treba da ume da bude besan i jak, a sa druge strane emotivan čak dotle i da zaplače...ljudi se stide emocija, zato svi odumiremo polako kao društvo... ‘

Potpuno tačno.

I, tako, dok blogeri, kolumnisti, kobojagi-eksperti pišu o emotivnosti i tananosti (ostavljenih) žena, one uz vino/pivo/tekilu/koktel/šta god nanose maskaru, pažljivo prelaze karminom preko usana, oblače farmerke koje im najbolje stoje, spretno i vrlo smisleno biraju majicu kojom će istaći sve što će privući pažnju, ukrase sve po kojim akcesoarom i odlaze u pravcu nove avanture.

Muškarci ostaju uz svoju muziku, svoj alkohol, svoju knjigu, svoje prijatelje.Ostaju pomalo ranjeni, pomalo izdati, pomalo zbunjeni. Ali duboki.

Žene, mislim da je došlo vreme da ih naučimo našoj jačini i površnosti, a da se od njih naučimo emotivnosti. Šta kažete?

Autor: E.C.