Srce štiti "prsluk života"

U Sjedinjenim Državama oko 300.000 ljudi umre svake godine od iznenadnog srčanog napada, dok nije poznato koliko je ljudi u svetu izloženo tom riziku.

Brojnim pacijentima ugrađen je defibrilator, aparat koji podstiče rad srca. Sada neki lekari prepisuju taj aparat koji se, međutim, nosi u prsluku izvan tela.

Ovih dana u Nacionalnom institutu za pluća, srce i krv ispituje se delotvornost tog svojevrsnog prsluka života. Hiljade ljudi već nosi aparat, a proizvođač čije je sedište u Pitsburgu navodi da očekuje da će se broj korisnika nove tehnologije već ove godine udvostručiti.

Rasel Benet, jedan od korisnika prsluka života, šeta po svom susedstvu kao deo vežbanja koje mu je preporučio lekar. Pre nekoliko meseci, njemu je uspostavljena dijagnoza kardiomiopatije, stanja u kojem srce ne upumpava dovoljno krvi. Rezultat bi mogao da bude srčani napad i smrt.

"Shvatio sam da u organizmu gomilam vodu i kada je ona došla gotovo do iznad kolena, odlučio sam da odem u bolnicu", ispričao je on za Glas Amerike.

Benetu je lekar prepisao spoljni defibrilator - prsluk života. Uređaj neprestano prati rad srca i šalje podatke lekaru. U slučaju srčane aritmije opasne po život, prsluk će upozoriti Beneta pre nego što sprovede korektivni šok kroz elektrode.

Benetov lekar Džordž Monir ukazuje da je ovaj aparat alternativa unutrašnjem defibrilatoru ugrađenom u pacijentove grudi: "Ukoliko neko zahteva operaciju na otvorenom srcu da bi poboljšao protok krvi u srce, postoji šansa da se funkcija srca poboljša i možda neće biti potreban dugotrajni unutrašnji defibrilator."

Doktor Monir dodaje da prsluk može da se koristi kao "prekidač", dok se ne ustanovi tačna dijagnoza. Pre nego što je prsluk bio dostupan, podseća on, lekari često nisu imali dovoljno vremena u hitnim slučajevima da prosude da li je unutrašnji defibrilator bio neophodan.

"Ispostavilo se da smo prerano ugrađivali aparat i sve više podataka je ukazivalo da mnogima nije bio potreban. U drugim, još gorim slučajevima, ispostavilo se da je pacijent ponekad izgubio život zato što nismo imali alternativno rešenje", upozorio je Monir.

Kompanija Zol Lajfkor, koja proizvodi prsluk, navodi da se on u SAD može nabavljati od 2002. godine i da ga nosi oko 13.000 pacijenata koji su izloženi visokom riziku od iznenadnog srčanog napada.

Rasel Benet tvrdi da aparat nije uticao na njegove dnevne životne navike tokom tri i po meseca od kada je počeo da ga nosi, ali dodaje da može da bude neudoban po toplom vremenu i, uz to, ustanovio je da je prilično neudobno spavati sa aparatom na telu.

Ispitivanja u Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv, koja treba da traju pet godina, treba da ustanove koji srčani bolesnici bi mogli da imaju korist od tog aparata.

PITSBURG, 22. septembar 2009. (FoNet)

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.