„Lažiranje“ emocija ili zašto prikrivamo negativna osećanja?

Ako je duže posmatrate, primetićete da njeno odigravanje zadovoljstva nije baš toliko uverljivo – njen osmeh je prenaglašen, pokreti kruti, a oči često ne prate izraze lica već kao da iskaču iz čitavog konteksta.

Šta se zapravo događa?

Iz različitih razloga osoba pokušava da odglumi kako želi da se oseća, prikrivajući pritom svoje autentične emocije. To nije slučaj samo sa tugom, stid će se često prikriti arogancijom, ljutnja ljubaznošću, povređenost ravnodušnošću, strah besom, izabraće se ona emocija i ponašanje koje je u datoj situaciji prihvatljivije i za tu osobu i za druge.

Žašto prikrivamo negativna osećanja?

Negativna osećanja su pre svega praćena neprijatnim i bolnim senzacijama u organizmu. Prikrivajući i negirajući negativne emocije osoba praktično želi da se zaštiti od neprijatnosti. Neke osobe smatraju da je ova vrsta neprijatnosti nepodnošljiva pa teže da izbegnu sve situacije koje bi mogle da ih uvedu u negativne emocije.

Npr. osobe koje se plaše dubljeg emotivnog vezivanja ili ostaju u disfunkcionalnoj vezi zapravo beže od osećanja tuge i/ili povređenosti koje se posledično javjalju prilikom eventualnog raskida emotivnog odnosa. Dalje, zamena negativnih osećanja poželjnijim ili pozitivnim osećanjima kao što su ravnodušnost ili sreća osoba pokušava da smanji neprijatnost koju oseća ali i da dokazuje drugima i sebi da je jaka i sposobna da se nosi sa problemima.

Pokazivanje pravih osećanja zapravo za tu osobu znači da je slaba i manje vredna u odnosu na druge. Nekada osoba prosto smatra da drugi neće razumeti ili će pogrešno protumačiti njena osećanja, da će ih preceniti ili podceniti.

Koje su posledice prikrivanja negativnih osećanja?

Negativna osećanja zapravo predstavljaju prirodnu reakciju organizma na frustraciju.
Dakle, kada prihvatimo i prepoznamo svoja negativna osećanja to zapravo znači da postoji određeni psihosocijalni problem koji moramo da rešimo. Ukoliko u startu ne prihvatimo svoja negativna osećanja i pokušamo da na pravi način rešimo probleme onda ona postaju intenzivnija i prelaze u svoju nezdravu formu. Krajnja posledica prikrivanja negativnih emocija je nastajanje psihičkih i somatskih poremećaja.

Šta raditi sa svojim negativnim osećanjima?

Prikrivanje negativnih osećanja predstavlja pogrešan mehanizam prevazilaženja psihosocijalnih problema. Prema tome, ono što prvo treba uraditi jeste registrovati i prihvatiti svoja negativna osećanja.
Sledeći korak je preispitati se povodom koje skorašnje životne situacije su ova osećanja nastala. Zapitajte se kako ste interpretirali ovu situaciju? Šta ona za vas znači? Šta ste razmišljali u toj situaciji? Procenite da li je moguće da razmišljate i da se ponašate drugačije kako biste umanjili intenzitet trenutnih negativnih osećanja.

Na primer, zamislite sledeću situaciju. Čekate svoju drugaricu koja redovno kasni na sastanke. Vi ste zbog toga nezadovaljni ali kada se ona pojavi pravite se kao da se ništa nije dogodilo i ljubazno se smeškate. Na jednom od niza sastanaka ona opet ne dolazi na vreme, Vi razmišljate kako to nije fer sa njene strane, kako ona ne poštuje ni Vaše vreme ni Vas, kako je ona u stvari sebična i ovakvo razmišljanje kod vas izaziva ne samo nezadovoljstvo već i bes i kada se u jednom trenutku vaša drugarica pojavi vi se više ne smeškate već se izvičete na nju i besni odlazite kući. Prepoznajete da je ovaj scenario onaj sa prikrivanjem negativnih emocija.

Ipak, mogli biste da postupite i drugačije. Onog trenutka kada ste osetili nezadovoljstvo povodom ponašanja vaše drugarice, to ste trebali i da joj kažete, mirnim tonom, bez vike i da je pozovete na dijalog kako biste se zajedno rešile problem.

Ipak, nisu sve situacije ovako jednostavne i nekada je zaista potrebna veština kao biste uspeli da prevaziđete probleme koje prate negativne emocije. Ali, ono što je važno ne prikrivajte i ne ignorišite svoje emocije ma kakve one da su.

Izvor: Sanja Marjanović, dipl.psiholog