Vatreni poljubac

Podmlađeni Milić Vukašinović sa svojim ''Vatrenim poljupcem'' pokazao najvernijim fanovima zašto je za njega ''život samo do pola, kada nema rokenrola''

Mnogi su specijalno za koncert ''Vatrenog poljupca'' obrisali prašinu sa svojih rokerki, zaboravili češalj i vratili se u, kako većina doživljava, ''sretnije osamdesete''. Tada je Doktor za rokenrol najjače prašio gitaru, zavodio devojke, isprobavao poroke. Ili, kako bi se u to vreme verovatno reklo, ''upražnjavao r'n'r''.

Ali, eto, godine su prošle, Sarajevo je druga država, sluša se neka druga muzika, a Milić i ekipa se i dalje drže svoje maksime ''sve će jednom proći, al` neće nikad rokenrol''. E to je odanost ideji! Mada, u Milićevom slučaju, muzici treba dodati i specifičan stil kog se ne odriče, žene koje voli skoro isto kao gitaru, saradnju sa Hankom Paldum i ostalim folkerima, kao i, na žalost, alkohol koji ga je skoro uništio. Nikada to nije krio, kao što ni sada ne krije da je za njega ''žestina'' prošlost, jer je počeo da pije blokatore. Osim što je ostavio poroke, ''doktor'' je odlučio da poseti doktora i podmladi se. Zato smo ga na koncertu u SKC-u videli (pre)zategnutog, bez podočnjaka sa baš baš crnom kosom. Pa, sad kažite da sve to ne ulazi u definiciju rokenrola!

Na bini SKC-a samo troje ljudi, kako se čuje iz publike, ''baš naloženih''. Razloga je mnogo: dugo nisu nastupali, najodaniji deo publike prati svaki njihov vrisak, svaki žestoki rif i, ništa manje bitno, Milić je okrenuo novi list u životu i ponovo svima želi da pokaže ''kako se pravi hit''.

Publika šarena, pitoreskna kao i sam ''Vatreni poljubac''. Ima Milićevih vršnjaka, a ima i onih koji nisu bili ni u planu kada je album ''Oh, što te volim, joj!'' zbunjivao jugoslovensku javnost. Raka Marić šeta i budno prati svog pulena na bini. Može da se kreće kroz publiku, jer nije prevelika gužva. Iako sa bine ne dolaze pozivi ''hajmo ruke gore'' i ''da vas čujem'', jedan (manji) deo publike zna reči svih Milićevih tekstova o žensko-muškim odnosima, seksu, njegove brojne ode rokenrolu... Samo da su se, kao Milić, odrekli alkohola, rekli bi smo da su zaista dobra publika.

A ''doktor'', naravno, u belom sa bleštavim cirkonima. Ne odvaja se od gitare. Svira za sebe i one koji znaju šta je ''Vatreni poljubac'', ostali im očigledno ne trebaju. Jednom se čak i zbunio, pomešao pesme, ali potom publici ljubazno rekao ''pardon''.

Milić je nesumnjivo fenomen. Iskren, direktan, lud za muzikom još od 12 godine, veran Sarajevu i Beogradu u njihovim najtežim trenucima. Brdo novca je zaradio na narodnoj muzici, ali je sve brzo potrošio da bi, kako kaže, ''ostao normalan''. Za njega rokenrol počinje kada siđe sa bine i zato malo koga ostavlja ravnodušnim. Nema sredine – ili vam se sviđa ili ne! Ako je suditi po posećenosti koncerta...

Stajling basiste Šefćeta Hodže potpuno spektakularan. Da je pokazao malo više kože bio bi glam-rok. Bubnjar je novo lice, jer, kako Milić otkriva publici, Perica Stojanović je sada biznismen. Ipak, na dve pesme je uzeo palice u ruke i potvrdio da i dalje poštuje sveto dvojstvo ''rok & žene''.

Najverniji fanovi nam kažu da ''i dalje zvuče moćno, svetski sviraju, potpuno su ludi''. Zbunjeni ''situacijom'', shvatamo da nam preostaje samo da im verujemo. Valjda i oni još uvek veruju da ''rokenrol je krv i znoj''. A sutra u banku na posao...

Katarina Milovanović