Ansambl „Renesans“ – 40 godina

U Parizu su bili dočekani s pitanjem „Da li ste vi zaista iz Srbije, a ne iz Engleske?", pomalo poslovično hladni Šveđani regovali su na njihovu muziku ne samo aplauzima, već i lupanjem nogom o pod. Ansambl "Renesans" već 40 godina izvodi muziku od najstarijih zapisa do poznog baroka. Repertoar "Renesansa", pored evropske muzike, obuhvata i manje poznatu ili sasvim nepoznatu muziku Istoka i vizantijsko nasleđe.

Siromašni umetnici, koji sviraju na instrumentima vrednim nekoliko stotina hiljada evra, 40 godina rada obležiće u ponedeljak, 5. oktobra u 20.00 nastupom na “Kolarcu”. Na programu će biti muzika iz perioda ars nova - Italija XIV vek, renesanse - Engleska, Francuska, Flandrija, Italija XVI vek, baroka - dela Šica, Vivaldija, Hendla.

Tajne muzike

U zemlji u kojoj su pojedni muzeji i biblioteke zatvoreni već mesecima, i gde većina publike, ipak, radije sluša neke druge note, mnogi bi rekli da je prava ludost negovati muziku srednjeg veka. Jedan od osnivača ansambla "Renesans" Miomir Ristić, koji svira srednjovekovnu fidulu i renesansnu violu da gamba, kaže da ansambl opstaje bez pomoći državnih institucija, samo zahvaljujući velikom entuzijazmu, i pre svega ljubavi prema srednjovekovnoj muzici.

- Kod nas nema nikakve strategije kad je u pitanju kultura. Srbija je mogla da bude vodeća zemlja u Evropi i svetu u prezentaciji stare muzike, šansa koju smo imali izgubljena je jer su ljudi u ovoj zemlji potpuno nezainteresovani. Bili smo 20 godina ispred Evrope, a u poslednjih 15 godina svi su nas pretekli - kaže Ristić.

(old_image)Ansambl “Renesans” osnovan je u jesen 1968. u Beogradu - Dragan Mlađenović Šekspir doneo je na njihovu prvu probu istorijske instrumente iz Beča i partiture rane muzike iz Praga.

- Uleteli smo u nešto za šta nismo znali u šta ulazimo. Bila nam je poznata ta muzika, ali je nismo svirali. Više u znatiželji da vidimo šta je to, počeli smo da čitamo partiture i odlučili da čujemo kako zvuči - kaže Risić.

Ubrzo je “Renesans” postao ne samo ansambl već i način života.

- Sviramo zabavnu i umetničku muziku srednjeg veka i renesanse. To je doba kad nije bilo toliko kafane i Cece, to je vreme kada fizički aduti nisu bili toliko bitni. Muzika tog vremena bila je izraz dubine duše umetnika, nečeg iskonskog. Iz čovečijeg hoda proizlazi ritam, koji se može oplemeniti tonovima, a najveći tempo je u ritmu srca. Ako umetnik nije prošao kroz mnoge borbe, ako nije doživeo iskonsku borbu s duhom i životom, šta može da komponuje? Mnogo savremenih muzičara, ipak, nije okusilo ovu školu života - otkriva nam Ristić neke tajne srednjovekovne muzike.

Ploča s tezge

Ansambl se predstavio publici na oko 3.000 koncerata. “Renesans” je nastupao u svim značajnijim muzičkim centrima u Evropi, bivšoj Jugoslaviji, Aziji, Africi. Početkom 90-ih godina sedam puta je gostovao u Španiji, isto toliko i u Parizu.

Ristić nam priča da je ansambl 80-ih godina objavio ploču koja je u ono vreme bila jedna od najprodavanijih u ondašnjoj Jugoslaviji.

(old_image)- Ploču smo snimili u veoma kratkom roku u manastiru Vavedenje u Beogradu. Prvi deo bio je posvećen duhovnoj srpskoj muzici, a drugi instrumentalnoj. Ja lično nisam imao tu ploču, dok je nisam kupio pre neki dan na ulici za 200 dinara, sve s posvetom nekoj nastavnici.

Tokom 90-ih godina i pored sankcija, glavni izdavač ansambla bio je nemački “Al segno” u Kelnu, s njima je “Renesans” snimio i možda, kako kaže Ristić, najbolja ostvarenja kao što su “Putovanje Marka Pola”, “Put u Jerusalim”, “Putovanje po Dalmaciji”.

Uz opasku da pojedini nemački horovi bolje izvode pravoslavnu duhovnu muziku od srpskih, Ristić kaže da su snimali i 2002. za Klasičnu produkciju "Osnabrik" u Nemačkoj, “Korene Balkana” s muzikom stare Srbije.

Siromašni muzičari sa skupim instrumentima

Pretpostavlja se da ansambl “Renesans” svira na instrumentima vrednim više od pola miliona evra. Instrumente koje prema starim nacrtima izrađuju poznati evropski majstori članovi ansambla čuvaju kod kuće. Pitamo Ristića da li se plaše da im neko ne ukrade instrumente?

- Nikog to ne interesuje, tako da se ne plašimo. Inače umetnost i kultura je svugde u svetu u krizi. U Parizu postoje četvrti sa starim instrumentima. Violončela vise kao šunke. Jedno čelo iz 18. veka prodaje se za 12.000 evra, a nekad je vredelo 200.000. Kod nas deca idu u muzičke škole zbog roditelja. Srednju muzičku školu u "Stankoviću" iz svih violinskih klasa upišu samo dva đaka, a imamo šest profesora. Ali i pored toga što se kvalitet srozao, mnogi mladi ljudi posle završene akademije preorijentišu se na stare instrumente.

U Evropi sada ima dosta baroknih ansambala, koji sviraju na baroknim violinama, čije su žice izrađene od creva. Pravilo je da se instrumeti menjaju kad se sviraju moderni kompozitori.

Saznajemo da se na koncertu potroši i po dva para žica. Žica za viola da gambu košta 300 evra.

Srbija ima samo kulturu i sport

Ansambl "Renesans" je svestan da ne svira muziku miliona, ali i pored toga što možda pomalo gubi bitku s birokratijom veruje da se Srbija na najbolji način može predstaviti svetu samo kvalitetnom kulturom i sportom.

- Osim kulture i sporta nemamo šta drugo posebno da pokažemo svetu. A i pored toga, mi sve radimo sami. Na primer, pre nekoliko godina “Kolarac” traži za zakup sale 86.000 dinara. Kad na kraju podvučemo crtu vidimo da za rad od tri ili četiri meseca, dobijemo kad sve podelimo, po 15. 000 dinara, ali i pored svega možda je najveći problem što se kod nas koncert izvede jednom i nikad više - priča Ristić.

(old_image)Specifični umetnički projekti "Renesansa" su: Vizantijske i stare srpske pesme, Muzika starog Jadrana, Karneval u Veneciji, Muzika Bokačovog vremena i renesansne Italije, Renesansni Pariz, Muzika trgova i ulica, Muzika Šekspirovog pozorišta, Ljubavne pesme i igre krstaša, Balade trubadura i truvera... Ansambl “Renesans” postoji 40 godina s ciljem da za sobom ostave generaciju koja će uspešno nastaviti ono što su oni započeli.

Ne obećavaju nikom instant slavu i silne novce jer, kako nas Ristić podseća, u srednjem veku muzičari i glumci bili su na nivou običnog kriminalca, mogao je da ih ubije svako i da ne odgovara. Ovo nisu umetnici u “svili i kadifi”, ali sviraju muziku za dušu, što i publika oseti uz komentare da je videla mnogo lepo obučenih muzičara koji, ipak, ne sviraju kao “Renesans”.

Ansambl čine i Ljubomir Dimitrijević, na drevnim duvačkim instrumentima, Dragan Mlađenović Šekspir, koji svira srednjovekovni saz i renesansne duvačke instrumente. Deo "Renesansa" su i sopran Vojka Đorđević, Žorž Grujić, koji svira srednjovekovne, renesansne i narodne duvačke instrumente, Zoran Kostadinović, na violini, Darko Karajić, srednjovekovna renesansna i barokna lauta, Veljko Nikolić, udaraljke.

Danijela Tadić