Maca + kuca = ljubav

Ovaj fenomen ima različite uglove posmatranja: neki tvrde da im je odvratno, psiholozi kažu da je to način da parovi izgrade svoj mikrokosmos, dok golupčići ovim prvima poručuju da su isfrustrirani i da ih ostave na miru.

Jednoj mojoj drugarici, kojoj inače ne manjkaju senzibilitet i romantika, potencijalno lepa veza je propala upravo zbog ovoga, tepalica i bebećeg jezika u gotovo svakoj rečenici. Često koristimo priliku da se našalimo sa tim.

Zašto su te zaslađene reči i deminutivi nekome odvratni, a nekome predstavljaju samo suštastvo veze? Da li je primereno da dve odrasle osobe u paru pred društvom komuniciraju na svom infantilno-romantičnom jeziku?

Vojim te najvissse na svetu

Razlog zašto je nekome bebeći jezik tako blizak nalazi se upravo u detinjstvu - kad smo bili mali, na svakom koraku smo obasipani ljubavlju i lepim rečima. Bili smo voljeni, bezuslovno voljeni, a to je ono čemu i danas težimo: da nas neko voli "najvissse na svetu, odavde pa do neba" bez obzira na nestašluke i to što smo zaboravili da popremimo sobu. A kad se "jubav" naljuti, onda izvijemo obrvice, pogledamo ga pogledom pokunjenog kučeta i kažemo magičnu reč koja vraća osmeh na lice. Jupiii!

Zadržati infantilno-luckastu crtu je jedna od lepših stvari kad odrasteš, no, rešavati konflikte i zadobijati ljubav strategijom "a je l' ti mene vojis" svojstveno je emotivno nezrelim bićima i manipulatorima.

Emotivno nezrele osobe koje se u interakciji sa partnerom spuštaju u ravan deteta imaju dva izbora pred sobom:
- da nađu nekog sličnog sebi i da žive zauvek srećno u svojoj kućici od čokolade;
- da se suoče sa realnošću i time da život često ume da bude nepravedan, da "trep-trep" nije dovoljno da ih neko bezuslovno voli i oprašta, i naposletku, najteži deo, da nauče kako da komuniciraju, lociraju, raščlane, a potom i reše problem.

Infantilni manipulatori biraju partnere širokog srca čiju moć prosuđivanja neretko potcenjuju. "Kako možeš da povrediš jedno dete" je sublimirana rečenica koju druga strana treba da percipira a potom i oseti grižu savesti. To su oni ljudi koji se naglo i vidno pokunje čim se osete zapostavljeno, partneru često upućuju rečenice "pa ti mene uopšte ne voliš", "tebi nije stalo do mene" ne bi li iznudili demanti "naravno da nije tako, volim te". Napredniji predstavnik ove vrste manipulacije oko partnera plete finu mrežu situacija i planova, dovodi ga pred svršen čin, a potom optužuje za izneverena očekivanja. Tako druga strana počinje da se ponaša po "planu", zahvaljujući izazvanoj griži savesti i sažaljenja.

Kako naći sredinu sa ovakvom osobom, pitaće se mnogi, a mi vam kažemo nikako, jer sama činjenica da ta osoba svesno manipuliše i zloupotrebljava tuđe emocije, poverenje i vreme o njoj dovoljno govori.

Kaži mi, kaži
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam,
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago"...

Kazuje čika Jova Zmaj kroz svoje stihove i još dodaje da mu je potreban čitav jedan vek da smisli lepše i slađe ime koje još niko nije čuo. Nekih 150 godina kasnije, "dušo", "srce", "ljubavi" gotovo da više nemaju nikakvu jačinu niti draž.

Jer se izgovaraju pri svakom obraćanju, što uživo, što preko nekog od brojnih mesendžera, već posle par dana veze, pred svima, poput nadimaka. Šta više, neki ove tepalice ne govore samo ljubljenom partneru, već ih koriste kao uzrečice, čak i u poslovnom okruženju:

- Vidi, dušo, s obzirom da nisi ispunio kvotu za ovaj mesec...
ili...
- Hej draga, šta mi radiš, slušaj, treba nešto da mi završiš...

U oba slučaja, bilo da vas sa "dušo" pri svakom obraćanju oslovljava partner ili poznanik, radi se o osobi kojoj tople emocije i naklonost ne predstavljaju neku vrednost, već način da uspostavi veštačku prisnost a potom od te osobe dobije ono što joj je potrebno. Poput NLP praktičara koji diskretno imitiraju tuđe pokrete i usklađuju korak pri hodu, dok ne dobiju "potvrdu naklonosti".

Draga, nemoj pred ljudima

Bez obzira što je "bebi slatkoća" svuda oko nas, od reklamnih poruka pa do odnosa dvaju ljudi, intimni diskurs ipak treba zadržati u četiri zida. Zamislite, na primer scenu kako je tri para izašlo u restoran, tek dvoje počinju dijalog:

Neko se igra kuce i mace, a neko mame i tate. Ako ovo drugo nije za osetljivo uho prihvatljivo, zašto bi ostali morali da slušaju prenemaganje za uzrast ispod 5 godina?

Inače, psiholozi ma koliko imali razumevanje i obrazloženje za infatilni jezik i obraćanje kod odraslih, vrlo su kategorički kada je u pitanju odgoj deteta, jer na više nivoa šteti razvoju, a poremećaj govora je samo jedan od njih.

Gotovo svi su saglasni u tome da "interni" govor dvaju ljudi doprinosi njihovoj bliskosti, produbljuje intimu, međutim, ako se ovo dešava na samom početku veze, bez prethodnog upoznavanja, kao i u svakodnevnoj komunikaciji, mahom se radi o forsiranoj bliskosti.

A svi znamo kako se završavaju "veštačke" veze.