Kosmička prašina

Kao da smo prvi put zajedno, sa tolikom željom sam oslobađao tvoje grudi, tražio stomak i tvoj pupak. Rukom si pratila put mojih usana na svom telu. Nisi prestala ni kada sam stigao do međunožja...

Ušla je u kafe. Smestila se preko puta njega. Sto je i dalje bio tako mali da su im se ispod kružnog postolja kolena dodirivala. Kao i svaki put, naručila je duži espreso sa mlekom. On uobičajeno, crno vino u skoro loptastoj čaši. Tražio je da bude sobne temperature. Sledi neprijatna situacija sa konobarom, koji donosi vino iz frižidera. Vraća ga... Zašto je nespokojan?

– Sećaš li se one noći u Beogradu, kada si pobegla od svih iz malog provincijskog grada i pozajmila ključeve stana svog prijatelja. Bilo je strašno hladno, avioni su kasnili zbog snega. Jedva sam čekao da sletimo i pravo sa aerodroma, kao lud jurio sam taksijem ka adresi koju si mi dala. Da te želim više nego bilo koju drugu na svetu, shvatio sam onog trenutka kada si otvorila vrata male garsonjere. Imala si na sebi crnu tuniku, do kolena i pantalone iste boje. Cipele sa visokim potpeticama i u ruci dve vinske čaše. Kroz lokne tvoje plave kose, koja je tek dodirivala ramena, prodiralo je svetlo. Nagnula si glavu u stranu i osmehnula se... Svaki dodir s tobom značio je susret dva zrnca kosmičke prašine, čijim sudarom su se stvarale nove galaksije. Stigla si samo da natočiš vino. Sećaš li se, bila si okrenuta leđima. Prišao sam ti. Strpljivo sam otkopčavao tuniku. Opet si nagnula glavu, dodirnuvši svoje golo rame. Okrenuo sam te ka sebi i počeo divlje da te ljubim. Tvoje usne su mi se davale. Bila si željna mene...

Kao da smo prvi put zajedno, sa tolikom željom sam oslobađao tvoje grudi, tražio stomak i tvoj pupak. Rukom si pratila put mojih usana na svom telu. Nisi prestala ni kada sam stigao do međunožja. Tražila si me odmah. Ubrzano si disala, da si ostajala bez daha. A ja sam ludeo. Uzeo sam te tako snažno i pripio uza zid sobe. Bila si polugola. Ruke su mi bile pune tvojih butina i dok sam ih ludački stezao, ti si dlanovima prelazila preko svojih dojki. Ulazio sam u tebe kroz tvoje vlažno predvorje, samo sa željom da me osetiš celom površinom tvoje unutrašnjosti, da nijedan milimetar ne ostane nedodirnut. Voleo sam dok čekaš vrhunac.

Kao da bežiš unazad i izazivaš me, a u stvari vučeš me ka sebi. Bila je to iskonska igra muškarca i žene. Divlji zov i prodiranje bez trunke razuma, ostavljanje semena, u tebi, koju sam odabrao... Voleo sam i kada prođe talas zadovoljstva i kad počneš slatko da se meškoljiš i uvijaš i tražiš još, a ja kao namerno neću. Ali ti ipak dajem ...

Te noći seća se i ona. Prvi put je vodila ljubav stojeći, polugola. Od topline u preponama i stomaku nije uspela ni da se dočeka na noge, već su se zajedno stropoštali na malu prostirku, dok je on još uvek bio u njoj i dok su im se sokovi mešali. Volela je njegov miris posle seksa i da nasloni glavu na njegove grudi, dok pijuckaju crno vino iz čaša gotovo loptastog oblika s visokim stopalom. Bila je kao pijavica na njegovom telu.

Nespokojan je zbog te noći, koju su uzeli samo za sebe od drugih, zabrinut da se neće ponoviti. Doleteo je iz Berlina da bi ukrali ta četiri sata, misleći da to vreme za svemir nije ništa u poređenju sa četiri milijarde godina. Dobro je, pomislila je, mogli su projuriti jedno pored drugog kao dva zrnca kosmičke prašine. Zahvalni su što su se uopšte našli.
Sledećeg trenutka zatekli su sebe kako se ispod stola u omalenom kafeu dodiruju. Ona je svojim kolenom tražila prostor za sebe između njegovih nogu. Samo da ispije još koju kap vina, koja je ostala na dnu čaše, pa da se upute u jedan od novobeogradskih blokova. Tamo ih čeka još jedna noć. 

http://lisa.burda.co.yu/