Da li je ova žena najmasovniji evropski serijski ubica?

Jedna od najpoznatijih žena koje su oduzimale živote i, svakako, jedna od najpoznatijih "vampirica", Eržebet Batori živela je u drugoj polovini XVI i prvoj polovini XVII veka. Smatra se ženom s najvećim brojem žrtava u evropskoj istoriji, premda taj broj još uvek nije utvrđen - niti će verovatno ikada biti.

Tokom suđenja grofici Batori, najviši broj žrtava koji je naveden bio je 650, a neki izvori navode zastrašujuće podatke: da je Batorijeva ubila između 300 i, čak, 2.000 mladih devojaka.

Mađarska grofica je u svojoj 11. godini verena za vojnika Ferenca Nadaždija, a u 15. godini se za njega i udala. Međutim, pre nego što je stupila u brak s Nadaždijem, ona je na svet donela ćerku Anastasiju, za koju se verovalo da je plod Eržebetine zabranjene ljubavi sa slugom. S Ferencom je grofica Batori imala još petoro dece, od kojih je dvoje umrlo u ranom detinjstvu. Nakon 27 godina braka, Eržebet je ostala i bez supruga, koji je ubijen.

Zanimljivo je da je čitava grofovska porodica Batori važila za vampirsku porodicu i zbog njihovih veza s grofom Vladom Cepešom. Naime, Ištvan Batori, Eržebetin rođak, pomogao je Drakuli da povrati presto. Pored toga, i Cepešovi i Batorijevi su na svojim porodičnim grbovima imale amblem zmaja.

Nije zabeležen podatak o tome kada je Eržebet počela da lišava mlade žene života, ali se veruje da se to dogodilo posle 1585. godine. Prema mađarskim legendama, grofica je jednog dana svojoj služavki u besu zarila makaze u glavu, pri čemu je okrvavila ruke. Nakon što ih je oprala, učinilo joj se joj je koža na mestima gde se ranije krv nalazila lepša i značajno podmlađena. Tako se rodio njen plan da svoju mladost povrati i sačuva na bizaran način - mučiće mlade devojke, piti njihovu krv i ubijati ih kada joj više ne budu potrebne.

Budući da je efekat izostao i pored brojnih žrtava, Eržebet je pomislila da krv mladih seljanki ne deluje na njenu kožu, te je otvorila akademiju kako bi mogla da dođe do krvi plemićkih ćerki.

U zločinima su joj pomagale još četiri žene, koje su za to kažnjene smrću, a Eržebet je kažnjena kućnim pritvorom. Poslednje četiri godine života je provela u svom zamku Čahtice (današnja Slovačka), a preminula je mirno, u snu. Sahranjena na crkvenom groblju u Čahticama 25. novembra 1614. godine, ali se lokalno stanovništvo pobunilo jer "Tigrica Čahtica", kako su je zvali, počiva na tom mestu, te je njeno telo premešteno u Nađečed, u porodičnu grobnicu Batorijevih.

Izvor: National geographic