Fan klub Toše Proeski

U onome u čemu nisu uspela najzvučnija politička imena, da koliko-toliko pomire balkanske narode, uspeo je mladić od dvadesetak godina. Makedonski muzičar Todor Toše Proeski, tragično je izgubio život u saobraćajnoj nesreći, 16. oktobra 2007. godine, na autoputu kod Nove Gradiške u Hrvatskoj, iza njega su ostale pesme, ali i specifična harizma, koja je i dve godine posle smrti, u stanju da ujedini balkanske narode, koji su poslednju deceniju 20. veka proveli u međusobnim ratovima.

- Toše je hteo muzikom da ujedini Balkan. Spojio je ljude iz svih republika bivše Jugoslavije i Bugarske. Delimo isto mišljenje, iste emocije i presrećni smo što je Toše i posle smrti uspeo da ujedini zaista kavlitetne ljude. Ovo su prijateljstva za ceo život - priča za portal "Nadlanu" koordinatorka Internacionalnog fan kluba "Toše Proeski" za Srbiju Slađana Popović.

Povodm dve godine od smrti mladog makednoskog muzičara, Tošetovi fanovi iz Srbije okupili su se 16. oktobra u 15 časova na Trgu Republike u Beogradu. Potom su se zajednički uputiti ka Ambasadi Makedonije u Beogradu gde su položili cveće, a skupili su se i kod stare crkve Svetog Save kod Hrama.

Fan klub okuplja ljude koji ne znaju za granice, one koji smatraju da je lepota u različitosti, ali i sve ljude širokog srca kojima je jasno, da se i pored ekonomske krize i teškoća, uvek može pomoći ljudima u nevolji.

Slađana, koja nije imala priliku da se upozna s Tošetom, priča da su članovi kluba i deca od 10 godina, ali i stariji ljudi iz svih delova bivše Jugoslavije i Bugarske. Članovi kluba su i jedan mladić iz Portugalije, žene iz Libije i Namačke.

- Tanja iz Hrvatske ima, na primer 64 godine. Imamo od 8.500 do 9 000 aktivnih članova, od čega je iz Srbije 50 ljudi, mada je broj ljubitelja i poštovalaca Tošeta Proeskog u našoj zemlji mnogo veći. Skupljaju se i ljudi preko Fejsbuka. Ima i muškaraca. Uvek ima povoda za razgovor, organizujemo humanitarne akcije i pomažemo našim ličnim sredstvima ljudima iz svih bivših republika. Takođe, čalnovi kluba iz Hrvatske, Bosne, pomažu nama u humanitarnim akcijama - naglašava Slađana.

(old_image)Zvezda za Tošeta

Koordinatori obaveštavaju članove o akcijama, sastancima koji se održavaju svakog vikenda, organizuju zajednička putovanja, a pre neki dan su udruženim snagama kupili od Američkog astronomskog udruženja i zvezdu Toše Proeski.

- Jedna zvezda na nebu nazvana je po Tošetu. Ovo društvo na svake četiri godine objavljuje knjigu s popisom tih zvezda. Mislim da se sva imena skupljaju u bazi podataka u Švajcarskoj. U toj knjizi su i Elton Džon, Jelena Janković, princeza Dajana - kaže Slađana.

Klub fanova Tošeta Proeskog osnovale su 2005. godine dve devojke iz Bosne s ciljem da prate karijeru, obaveštavaju o konecertima popularnog muzičara.

- Kad se, nažalost, desio taj prokleti 16. oktobar, stvari su se promenile, okupili su se ljudi sličnih karaktera i mišljenja, nekad se malo i sporečkamo, ali kad su važne stvari u pitanju lako se dogovorimo. Svakog meseca u jednoj od bivših država Jugoslavije organizujemo Tošetov most ljubavi. Skupljamo novac, pomagali smo tako deci u Zvečanskoj, deci u domu u Ustaničkoj, onkološkom dečjem odeljenju u Beogradu, ali i sličnim ustanovama u Zagrebu, Sarajevu i drugim republikama. Skupili smo novac za lečenje jedne slepe devojke, za samo 15 dana smo zahvaljujući entuzijazmu članova iz Nemačke, za jednu devojku kupili invalidska kolica.


(old_image)Put suza i smeha

Fan klub svakog 1. maja i početkom oktobra organizovano posećuje grob Tošeta Poerskog u Kruševu. Taj put zovu – put suza i smeha.

- Presrećni smo kada se sretnemo s Hrvatima, Slovencima, Bosancima, izljubimo se, šalimo. Uz put se šalimo, na grobu tugujemo, to je put prepun emocija - kaže Slađana.

Doznajemo da su neki članovi bili već četiri puta u Kruševu. Grob Tošeta Proeskog je postao i mesto hodočašća, na kome se ostavljaju poruke.

- Tu ljudi ostavljaju pesme, sve poruke sadrže reči: zauvek, anđele, večno, vrati nam se, zašto Bože?

Pitamo Slađanu kako je doživela 16. oktobar 2007. godine?

- Ah, kako sam se osećala. Telefonski poziv me je zatekao u 7.30 u autobusu ispred same Beogradske arene, koju pamtim po Tošetovom koncertu. Činilo mi se da mi je još teže, izgledalo je da bi mi bilo lakše da sam kod kuće ili na poslu. Nisam mogla da izdržim u autobusu, mislim da autobus nije nikad duže vozio. Jedva sam čekala da istrčim iz prevoza da proverim šta se desilo, nadajući se da to nije istina. Ceo dan sam slušala vesti misleći da nije reč o najgorem, tek sam uveče to prihvatila, kao da je jedan deo mene stao.

Slađana kaže da i na grobu u Kruševu mozak ne želi da prihvati informaciju da Tošeta nema.

- Jednostavno stojite tamo. Mislili smo da ćemo se navići na činjenicu da ga jednostavno nema. Umirali su nam i rođaci i umiru, nažalost, i drugi mladi ljudi, ali ovo je osobeno - jako. Ne znam, ta njegova energija, svaki put je sve teže i teže, shvatiš koliko je vremena prošlo i da je to sve istina. Još nismo navikli, ja ne funkcionišem po pet dana posle putovanja u Kruševo, to je jednostavno neka jaka energija.

(old_image)Otvara sva vrata

Energija koja osnažuje i za humanitarne akcije, posle Tošetove smrti je, kako i Slađana priznaje, dobila tužnu notu, ali jaču svrhu.

- Osećamo obavezu da moramo da ga štitimo. Sebi smo zacrtali da ne smemo da pustimo da se zaboravi, to nam je primarni zadatak, mada ne želimo da preopterećujemo ljude. Organizujemo male akcije, ali od srca, nemamo nikavu članarinu, ni prostor, okupljamo se u stanovima, kafićima. Svi kojima dođemo u posetu prihvataju nas s blagonaklonim osmehom. Ime Tošeta Proeskog otvara sva vrata kad je u pitanju dobro delo.

Slađana se slaže s našom konstantacijom da u poslednje vreme, iz različitih ciljeva, ima i zloupotreba lika i dela Tošeta Proeskog, ali i dodaje da ništa ne treba generalizovati.

- Mali broj ljudi, njih oko pet odsto, želi da se okoristi Tošetovim likom. Ljudi ga najčešće pominju iz poštovanja, tuge, zato što ga vole. To je jako klizav teren, jeste bitna zaštita imena, ali s druge strane, vreme je neumitno i sve može lako da padne u zaborav. Toše neće nikad biti zaboravljen od svojih fanova, nek mladim ljudima bude uzor kvalitetan čovek- kaže Slađana.

I zaista, ma koliko nam se muzički ukusi nekad ne poklapali, ma koliko nekom fanatično zvučali ljudi koji strasno neguju jedan lik, pravo je osveženje, u moru raznih udruženja, sresti ljude koje je i pored međusobnih ratova, na kraju ujedinila prosto ljubav.

Danijela Tadić