STOMP

Ako je ove godine neko gostovanje   svrstalo BEMUS u mejnstrim, onda je to nastup nesvakidašnje plesno-muzičko-pozorišne trupe iz Brajtona koja već imenom nokautira – STOMP!

Svuda u svetu se za ulaznice na Stomp-spektakle čeka u redovima. Posebno revnosni su, naravno, Englezi kojima je “queuing” (stajanje u redovima) deo nacionalnog imidža. Zato, nije neobično da se ispred jednog pozorišta u londonskom Vest Endu, za nešto nesvakidašnje poput Stompa, čeka čak i  24 sata.

Gde god prodrma svojim udarcima po “uličnim instrumentima”, Stomp izaziva neverovatno dobre reakcije kod publike i uvek rasprodate sale. Tako je širom sveta – od Sidneja do Stokholma. Do sada su nastupali u preko 40 zemalja, a njihov spektakl više od dve godine punio je sale Las Vegasa, Bostona i San Franciska.

Međutim, Njujork je posebno poznat po svom obožavanju Stompa, te se za ulaznice čeka i više od godinu dana. Dokle ta fascinacija ide, najbolje dokazuje činjenica da je 2004. godine, kao deo proslave desetogodišnjice američke postave Stompa, jedna njujorška avenija preimenovana u Stomp Aveniju.

Posle burnog beogradskog iskustva, jasno se oseti veza šoua koji razbuđuje uspavani ritam sa “gradom koji nikada ne spava” (ili, gradovima?!). 
(old_image) Zvuk urbanog, a divljeg. 
Zvuk pobune, koji probija pozorišni “mir”. 
Ulica i džungla. 
Gradska vreva i plemenski ritual.

Udar za Beograd

Reakcija domaće publike na Stomp-šou još jedan je dokaz da, mada nekoliko godina iza ostatka sveta, Beograd ipak oseća na pravi način. Poput gradova u kojima postoji neuporedivo jača i aktuelnija kulturna ponuda.

U Sava centru je bilo sporadično praznih sedišta, pored kojih su i crne plahte na obodima sale značajno smanjile prostor. Neobično – upoređujući sa gužvama koje stvara turneja trupe Stomp na svim meridijanima.

Ali, prepuna sala nije (jedina) mera uspeha: hiljadu ljudi koji prati sveki beat kao da je iz njih izašao jeste ono što će Stompovci zauvek pamtiti. A Beograđani osećaju ritam. Pokazali su to odgovarajući tačno na sve zadatke koje je njihovim dlanovima zadavao vođa trupe. 
Stomp je koncept koji dokazuje da svaki predmet iz urbanog okruženja može biti sredstvo muzičkog izražavanja, a da pokret, i u najtežim trenucima crnila života okruženog betonom, predstavlja put ka oslobođenju. A uz zvuk i pokret kao segmente Stomp-vizije fizičkog teatra, publici očigledno najdraža dimenzija jeste vizuelna komedija.

Upečatljiva scenografija “opasnog” kraja grada pod oblakom prašine, koji iz svakog kontejnera, cevi, sudopere, metle, kofe ili kutije šibica rađa umetnost – deo je organizma Stomp. Uspeli su da se održe skoro dve decenije zato što funkcionišu kao jedno, ali imaju upadljiv pojedinačni šarm.

(old_image) Tako je beogradska publika, sudeći po reakcijama, izabrala svog favorita: simpatičnog dečka čiji zadatak je većim delom bio upravo da bude duhovit. Neodoljivo se šalio na svoj račun, mada ni mi nismo bili pošteđeni, što su svi odlično prihvatili.

Buka u modi

Ako je neko eventualno zaboravio burnu političku fazu života u Srbiji oslikanu u sloganu “Buka u modi” (originalno naziv pesme benda Disciplina kičme), Stomp ga/je podsetio. Kada su uzeli metalne kofe i snažno udarajući probudili celu salu, pogled na sat je bio neminovnost. To naše “pola 8” davna je prošlost.

Ali, Stomp i dalje čuva vatru. Svoju, doduše. Usput su je prodali i nekim velikim kompanijama, poput Koka-Kole, Tojote i Seata. Takođe, napravili su i nekoliko filmova, od kojih je kratkometražni “Brooms” bio nominovan za Oskara.

Inače, i u samom šou koji je predstavljen Beograđanima postoji segment sa metlama koji, naravno, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Samo ne zbog onoga što su Stompovci verovatno očekivali… Ko se gledajući kreativnost s metlom ne bi setio Kevinog “higijenskog optimizma” iz Markovićevog filma "Majstori, majstori"?! 
Inače, Stomp je bio deo i Milenijumske proslave bivšeg predsednika SAD Bila Klintona. Sarađivali su i sa Mapetovcima i nastupali na brojnim dodelama nagrada i drugim gala-događajima.

Naravno, Simpsonovi nisu propustili da se malo šale na račun Stompa, a nije ih zaobišla ni ekipa koja radi popularni šou “Saturday Night Live”. To i jesu najveći dokazi njihove popularnosti.

Tri puta napuniti Sava centar nije mali posao, ali ne osetiti udarac Stompa veliki je propust. Oni postaju deo urbanog miljea cele planete, barem na tih nešto manje od dva sata kada svojim specifičnim perkusionističko-plesnim šouom probude ritam u svakom srcu u sali. 

Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Saša Džambić