ZORAN MODLI: Uprkos tragedijama, bezbednost vazdušnog saobraćaja je fascinantna

Da li je praksa da aviokompanije sprovode redovna psihološka testiranja kabinskog osoblja, pre svega pilota?

U vojsci da, u civilnom vazduhoplovstvu ne. Običaj je bio da se na početku pilotske karijere, kada budućem pilotu još ni paperje nije počelo da raste, načini opsežan zdravstveni i psihološki profil kandidata i tako otvori dosije u kojem će se kroz dolazeće godine taložiti njegova medicinska "biografija". Do usvajanja savremenih evropskih standarda i u ovoj dimenziji bavljenja avijacijom mi piloti smo u pravilnim razmacima, svakih nekoliko godina, radili psihološke testove koji su podrazumevali test inteligencije, mašte, pamćenja, brzine reagovanja i snalaženja u nepoznatim situacijama. Onda je ta praksa prekinuta, ali su ostali intervjui sa neuropsihijatrom koji, moraćete priznati, mogu da pruže dovoljno elemenata o akutnoj ili hroničnoj (ne)stabilnosti ličnosti jednog pilota.

U tekstu koji ste postavili na FB profil upozorili ste da se ne donosi konačna presuda o uzrocima pada aviona Airbus 320 kompanije Germanwings pre nego što Komisija objavi rezultate istrage. Uvereni ste da kopilot nije svesno odveo 144 putnika i šest članova posade u smrt?

Nisam uveren da kopilot nije svesno usmrtio pun avion ljudi, kao što nisam uveren ni da jeste. Mogu li išta pouzdano znati iz pozicije poluobaveštenog posmatrača jednog toliko udaljenog događaja? Rekao sam da je apsolutno skandalozno nepunih 48 sati nakon udesa, dok se leševi žrtava čestito još ni ohladili nisu, izaći pred javnost s DIREKTNOM optužbom o pretpostavljenom suicidu jednog od pilota! Uvek i bezrezervno ću štititi ideju o posvećenosti, profesionalnosti i psihofizičkom integritetu ličnosti pilota, posebno "surovih" profesionalaca, bili oni kapetani ili "samo" kopiloti. Francuski (tačnije, lokalni marsejski) javni tužilac, koji ni ne može da bude član komisije za istragu udesa, prvi je lansirao javno i sa ubeđenjem ideju da je kopilot na letu počinio neviđeno masovno ubistvo. Dozvoljavam sebi da ovo i dalje primam sa dubokom rezervom! Najpre, kao protivnik ideje da su piloti po defaultu skloni depresiji i suicidu, a zatim kao sumnjičavac u iskrene namere Francuza. Ulog je neopisivo velik: radi se o ugledu, poljuljanom poverenju i budućim milionskim poslovima fabrike iz Tuluza. Airbus je uzdanica francuske industrije i globalni pandan Boeingu. Zaključak: bolje je odmah žrtvovati ugled jednog bezvrednog nemačkog pilota i bol rodbine 150 žrtava katastrofe nego rizikovati sa budućim planetarnim poslovima Airbusa.

Uostalom, nemačka asocijacija linijskih pilota je izašla u javnost sa molbom da se prekine sa linčom pokojnog pilota koji je na osnovu ishitrene i pre svega nesmotrene izjave francuskog tužioca u navodnom samoubilačkom činu u smrt odveo putnike i posadu Germanwingsovog aviona A-320.

Ako se ispostavi da je kopilot zaista uradio ono za šta ga je optužio francuski tužilac, ko garantuje putnicima širom sveta da ih ne može zadesiti sudbina ljudi iz Airbusa320?

Takvih sudbina i slučajeva već je bilo, što sa "erlajnerima" (poput Air Indije), što sa lakim sportskim vazduhoplovima koji su se zaletali u okean, kuće nevernih devojaka i u prozore zlih poslodavaca. Međutim, bezbednost letenja je i dalje fascinantna kad uzmete u obzir da avioni širom planete lete 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno, i zimi i leti, a svakog trenutka je najmanje pet do sedam hiljada njih u vazduhu! Kao svakom spektaklu, tako je i ovoj tragediji bilo suđeno da jednim delom poprimi tabloidne razmere, da se razvije u više teorija zavere (za jednu od njih sam i sam optužen - prihvatam optužbu!), ali je ništavna šansa da na letu za Tivat, umesto na godišnjem odmoru, završite zariveni u padine Lovćena! Zašto bi se ljudima uopšte nešto tako garantovalo? U vazduhoplovstvu stvari savršeno funkcionišu, a izuzeci - kojih je jedan prema ko zna koliko miliona sati letenja - samo potvrđuju pravilo.

Da li ste upoznati sa procedurama psihološke procene pilota Er Srbije?

Prolaze uobičajenu šestomesečnu proveru zdravstvenog stanja i telesne kondicije, sa merenjem svih parametara bitnih za sliku normalno funkcionišućeg organizma, uz uvek poduži razgovor sa neuropsihijatrom, koji obavezno obuhvata anamnezu profesionalnog, porodičnog i intimnog života. Psiholog je, rekoh već, odavno izbačen iz "kombinacije", budući da to ne traži evropsko zakonodavstvo. Zdravstveni dosijei svih pilota su u zajedničkom "cloudu", evropskoj mreži medicinskih institucija ovlašćenih za zdravstvenu kontrolu letača, tako da dosijeu bilo kog pilota može da pristupi bilo koji specijalista vazduhoplovne medicine iz bilo koje evropske zemlje. Doduše, može samo da "vršlja" po podacima, ali ne i da ih menja!

U poslednjoj godini često se događaju nesreće putničkih aviona. Šta je uzrok tome?

Uvek postoje tri faktora: ljudski (posada, poslužioci aviona i kontrola letenja), tehnički (otkaz uređaja ili sistema u letu, loš servis na zemlji i požar) i faktor nasilja (teroristički akt, fizički obračun i pretnja). Broj nesreća je i dalje statistički podnošljiv, 2013. godina je bila najbolja u proteklih par decenija, 2014. je imala neslavan crni bilans, a 2015. tek čeka svoju procenu. Ljudski faktor je i dalje najprisutniji u generisanju avionskih udesa, mada je sa digitalizacijom pilotske kabine bezbednost rapidno poboljšana. Pilotu je, kada su kompjuterski sistemi aviona pravilno podešeni, a automatsko upravljanje uključeno odmah nakon poletanja, onemogućeno da se preterano "meša u vlastiti posao", pa je time uklonjena šansa za neku lošu improvizaciju pilota s viškom adrenalina! Očigledno je da vazduhoplovni inženjeri vredno rade na tome da pilota ili potpuno eliminišu ili mu dopuste da samo disciplinovano sedi za konzolom i kontroliše rad automatike. Ne pipaj ništa! - možda će pisati jednoga dana na vratima kokpita.

Na taj dan ćemo još dugo čekati, ali, nadam se, ne i na zvaničan izveštaj istražitelja udesa zlosrećnog Airbusa A320, rasutog po alpskim stenama.

Boris Jakić