Poslednja smrt Frenkija Suzice
Težak, brutalno istinit komad tokom koga se nasmejete da biste izbacili gorčinu. Srpski "In Yer Face"za mame, tate i decu koja postaju svesna da izbor uvek postoji. Frenki & co. osvešćuju, ali ne nude rešenje
Smeh se postepeno utišava kada posle ''sutra'' dolazi ''nikad'', a iza leđa ostaje samo crnilo i dečije suze. Živiš, a ostali za tebe odlučuju. Ali, ne zaboravi, i ti za nekoga odlučuješ. Za svoju decu. Koliko im izbora pružiš, u tolikoj meri će postati svesni da izbor uvek postoji. Novac tu igra određenu ulogu, ali ne i kada biraš: život ili smrt! Tada, i deci i sebi, pokazuješ koliko si jak (slab).
Izbori koje roditelji prave u ime svoje dece, uticaj obolelog društva na porodicu, bezuspešni pokušaji spašavanja od bede i razaranje poslednjih niti koje ljude drže zajedno, na specifičan način su objedinjeni u komadu ''Poslednja smrt Frenkija Suzice'' izuzetno talentovanog Slobodana Vujanovića. Disfunkcionalnost srpskog društva devedesetih godina prikazana je, brutalno direktno, ''In Yer Face'', kroz tragediju jednog njegovog mikro dela – petočlane porodice Petrović.
Tata Petar, nastavnik geografije, koji nikada nije posetio nijedno mesto sa svog globusa, udara učenika i gubi posao. Za njega je jedino rešenje da ubije decu, jer ne vidi smisao njihovog odrastanja u siromaštvu. Mama Sanja se, do određenog momenta, ne predaje i postaje prostitutka kako bi spasla svoju decu. A deca, Marija, Marko i Frenki, iako nemaju ono što bi bilo normalno da imaju, raduju se i veruju odlukama svojih roditelja. Ali, te odluke ne nude bolje sutra, već samo ''nikad koje dolazi posle sutra''.
Komad ''Poslednja smrt Frenkija Suzice'' predstavlja jedan novi pozorišni jezik kod nas. Vrlo angažovano, bez upliva u dnevno-političke teme, on se bavi patologijom srpskog društva nesretnih devedesetih. Takođe, nije slučajno ni što decu glume odrasli. Time se podvlači odsustvo detinjstva u Srbiji, što svakako zastrašuje.
Svojom oštrom dijagnozom beznađa i urušavanja moralnih načela u modernom društvu, kao i kritikom vizije ''sretne porodice sa TV ekrana'', ovaj odlično napisan tekst izlazi iz okvira ''priče o devedesetima'' i dobija univerzalnost tipičnu ''In Yer Face'' teatru.
Reditelj Kokan Mladenović i talentovani glumci Narodnog pozorišta Sombor hrabro su se suočili sa Vujanovićevim komadom i baš zbog toga oduševili bgd publiku na svom gostovanju na sceni Teatra ''Bojan Stupica''. Međutim, ne možemo tvrditi koliko su se mame i tate pronašle u ovoj priči, da li su se suočili sa svojim greškama ili su ih ostavili zakopane u prošlosti. Možda su zato u Somboru lekari morali da pomognu pojedinim gledaocima ove predstave. Nije lako kada ošamari beznađe. Mlađa publika se nesumnjivo snalazi u priči o porodici Petrović, samo voleli bismo da verujemo da kao manu ovog teksta nalazi baš to prenaglašeno beznađe i odustajanje od života.
Katarina Milovanović