Zašto ljudi varaju?
Mogućnost da je neko od partnera u toku veze neveran varira između 40 i 76 odsto, utvrdila je Ženevjev Bolio-Peletije, psiholog sa Univerziteta Montreal u Kanadi.
"Reč je o iznenađujuće visokom procentu a brojke pokazuju da čak i ako sklopimo brak iz potpuno iskrenih i najpoštenijih pobuda, stvari se ipak ne odvijaju onako kako smo planirali.
A kad je o neverstvu reč - posebno me je zaintrigiralo pitanje - zašto se ljudi olako ponašaju na način koji je sasvim izvesno izuzetno štetan po njih i najčešće donosi raskid bilo braka, bilo ljubavne veze, izjavila je časopisu Sajens ova mlada kanadska naučnica.
Ona je takođe želela da otkrije da li je vrsta odanosti i privrženosti koju neko ima prema ljubljenoj osobi povezana sa željom ili spremnošću na vanbračne "izlete". "Emotivna povezanost koju imamo sa drugima je modelirana prema onome što smo od roditelja dobili u detinjstvu", uverena je ona.
Prema nalazima psihologa, osobe koje u životu upadljivo izbegavaju iskreno prijateljstvo ali i čvršće sentimentalne veze najverovatnije su sklone čestim menjanjima partnera pa time i neverstvima. Međutim, ova pretpostavka nikada nije naučno potvrđena a to je upravo ono što Bolio-Peletije želi da uradi kroz seriju od četiri istraživanja.
Prva studija obavljena je na 145 studenata oba pola čija je prosečna starost bila 23 godine. Blizu 68 odsto studenata nameravalo je da prevari partnera dok ih je 41 odsto već uveliko varalo. Ako se po strani ostavi seksualno zadovoljstvo, rezultati su pokazali snažnu povezanost neverstva sa životnim stilom izbegavanja bilo kakve bliskosti sa drugim osobama.
Drugo istraživanje obavljeno je na 270 odraslih osoba prosečne starosti 27 godina. Oko 54 odsto razmišljalo je da "krene" u neverstvo dok ih je 39 odsto već bralo "zabranjeno voće". I ovde je situacija gotovo identnična prethodnoj: osobe koje su nesklone bliskim prijateljstvima mnogo su raspoloženije da prevare partnera.
"Neverstvo bi moglo biti neka vrsta regulatorne emocionalne strategije kojoj pribegavaju osobe s odbojnim stavom prema bližim poznanstvima. Po svoj prilici, neverstvo im pomaže da izbegnu fobiju od bliskosti, udalje ih od partnera i tako sačuvaju 'raščišćen proistor' i slobodu da varaju", ocenila je kanadska naučnica.
Posle ova dva istraživanja sledila su dva nova u kojima je učesnicima ankete postavljeno jednostavno pitanje: šta ih motiviše na neverstvo?
Želja da se distanciraju od bilo kakve privrženosti ili odanosti prema trenutnom partneru - najčešće je navođena kao primarni motiv za neverstvo.
Istraživanja Ženevjev Bolio-Peletije otkrila su da, kad su u pitanju neverstvo i psihološka pozadina koju čini izbegavanje bliskosti, nema razlike između žena i muškaraca.
"Suprotno uvreženom mišljenju, muškarci nisu ništa skloniji neverstvu od žena, i jedni i drugi koji poseduju sindrom odbijanja bliskosti bez mnogo razmišljanja uskaču u tuđi krevet", zaključila je Bolio-Peletije.
MONTREAL, 20. oktobar 2009. (FoNet)