BILO JEDNOM U AMERICI: Zašto slavimo 1. maj

Kult pečenja: Mit o pečenom prasetu

Ono što zna većina Srba zna je da praznik rada ne može zamisliti roštilja, a ako finansijske mogućnosti dozvoljavaju, dobrodošlo je zajapureno prase sa sve jabuke u ustima. Jedni misle da je ovo početak proleća a drugi da je ovo prilika da se dobro provesele sa društvom jer su dobili dodatni slobodni dan. Ipak istina je malo drugačija.

Istorijat obeležavanja Prvog maja kao međunarodnog praznika rada ima svoje korene u specifičnoj borbi radništva za skraćivanje radnog dana. Ideja o skraćenju radnog dana, koja se nalazila u osnovi delatnosti prvih sindikalnih organizacija 30-ih godina XIX veka, ima svoju dužu predistoriju, koja je vezana za razvoj kapitalizma od njegovih ranih stadijuma.

Istorija Prvog maja kao međunarodne demonstracije radnika za osmočasovno radno vreme i ostala prava radničke klase počinje zapravo tek događajima koji su se odigrali u Čikagu 3. i 4. maja 1886. godine. U ovom američkom gradu Prvi maj je protekao relativno mirno. Oko 40.000 radnika obustavilo je rad, a sledećih dana pridružilo im se još. Poslovna i politička oligarhija bila je iznenađena i nastojala je da uz pomoć policije rastera skupove i rasturi radničke povorke.

Policija je stupila u akciju 3. maja predveče. Na mitingu pred Fabrikom poljoprivrednih mašina, kome je prisustvovalo 8.000 radnika, govorio je jedan od vođa anarhista, Ogast Spajs. Odjednom su se otvorile kapije fabrike i iz dvorišta su izašli štrajkbreheri i plaćeni detektivi poslodavaca. Nastao je metež, počela je i pucnjava. Plaćenici poslodavaca i policajci, koji su se umešali, počeli su da pucaju na radnike. Šest radnika je poginulo, a oko 50 ih je bilo ranjeno.

Sutradan su ponovo bile organizovane manifestacije na Hejmarket skveru. U početku mirne, one su se posle eksplozije jedne bombe pretvorile u strašno krvoproliće. Broj mrtvih nije tačno ustanovljen, a znatan broj manifestanata bio je uhapšen. Od njih je docnije pet radnika osuđeno na smrt: Ogast Spajs, Albert Parsons, Adolf Fišer, Džordž Engel i Luj Ling. Na taj način buržoazija je želela da zaplaši radnike i da osujeti njihovu borbu za svoja prava. Ali ove prve žrtve majskih demonstracija imale su suprotno dejstvo od onog koji je očekivala buržoazija.

Pokolj u Čikagu odjeknuo je širom sveta. Uspomena na ovaj događaj očuvana je u docnijem praznovanju Prvog maja – dana borbe svih radnika sveta protiv kapitalističkog ugnjetavanja.

Nadlanu/Crvena inicijativa