SLAVI SE VIDOVDAN: Danas se izbegava rad i evo šta ne valja jesti, a šta morate uraditi
Prema crkvenom kalendaru, na ovaj dan slave se Sveti Vid, Modest i Kriskentije, rođeni na Siciliji, proslavljeni kao borci nove vere, čudotvorci i iscelitelji. Vidove mošti čuvaju se u Pragu.
Vidovdan je najveći praznik u Srba. Praznik sabornosti Srba. Vidovdan je dokaz stalne borbe Srba i srpskog naroda za sopstveni opstanak. Dok u srbima postoji duh Vidovdana, dotle će ih i biti. Gde god živeli, na bilo kom kutku planete se nalazili, Srbi će na ovaj dan sveću zapaliti i setiti se kom slavnom narodu pripadaju.
Pravoslavna crkva uvrstila je Vidovdan u svoj kalendar tek krajem prošlog veka, 1892. godine. U ranijim vremenima ovaj dan bio je posvećen proroku Amosu, a kasnije i knezu Lazaru.
Narodna vera i obredne radnje vezane za ovaj dan znatno su starijeg porekla, a praznik Vidovdan, na koji se održala Kosovska bitka, najvažniji srpski istorijski događaj, samo je nastavak kulta starog slovenskog božanstva Vida.
U narodnim predanjima, Vid leči od svih očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju. Tako je u mnogim selima običaj da na Vidovdan ukućani ustanu rano, pred izlazak sunca, i gledajući prema suncu kažu: "Oj, Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ."
U Pčinji se gleda kakvo je vreme tog dana, pa ako je lepo, onda se iznose sve haljine na vazduh da se provetre. Ako je oblačno, domaćin izađe iz kuće, prekrsti oblake, pozove Svetog Vida da ga štiti i zabode kosu u zemlju. Celog dana ni reč ne progovara, da ne bi pala kiša.
Na ovaj dan izbegava se rad. Takođe se veruje da tamo gde zemlja nije "jaka", kad se ječam pokosi, na Vidovdan se sme zemlja "zagariti" i ostaviti sve do sledeće godine da se "odmori".
Veruje se da nije dobro jesti i brati trešnje pre Vidovdana.
Starije žene u Bosni vračaju devojkama kad će se i za koga udati pomoću biljaka vidić i modra vida. Muškarci, obično domaćini, čekaju da sunce izađe, potom se preksrste, pa kažu: "Vide, Vidovdane, šta očima video, to rukama stvorio."
Na ovaj dan se ne igra i ne peva. Oživljavaju se priče o Kosovskoj bici, caru Lazaru i ostalim srpskim junacima. Starci tvrde da se u ponoć vode promene, pa iz bistre pređu u crvene jer je mnogo srpskih junaka iskrvavilo od Kosova do danas. Po crkvama se daju parastosi kosovskim borcima, a ponegde i svim izginulim ratnicima. Narod kaže i da kukavica na ovaj dan prestane da kuka za izginulim na Kosovom polju.
Nadlanu