OVO JE NAJVEĆA LJUBAV IKADA: Zavoleli se kao deca, umrli u istom danu (FOTO) (VIDEO)
Ali, neposredno pre smrti - ostvarila im se poslednja želja. Priča koja je rasplakala čitav svet možda nema sretan kraj, ali će vam vratiti veru u ljubav.
Žanet i Aleksander Točka redak su primer para koji se drži onog bračnog zaveta - dok nas smrt ne rastavi. A kod njih je slučaj bukvalno bio takav - budući da su se zabavljali od svoje osme godine! Verni suprug je do kraja života u novčaniku nosi crno-belu sliku svoje supruge - i to iz detinjstva, prenosi 24sata.rs.
Oboje su rođeni 1919. godine u Konetikatu, kao deca poljskih imigranata. Iako su bili zajedno od detinjstva, venčali su se 1940. godine - a Aleksander je ubrzo otišao u rat. Njegova draga ga je verno čekala i, zaista, vratio se.
Zatim je odlučio da se preseli u Nju Jork i da se bavi marketingom, a Žanet ga je i tu pratila. Kasnije su se ponovo preselili u San Diego, gde je on otvorio fotografsku radnju - a ona mu je bila glavni stilista. Ne samo da su živeli i stvarali porodicu zajedno, već je ovaj par svaki dan provodio ne razdvajajući se.
Kako kažu njihova deca, ovaj par je čitavog života imao pravu ljubavnu aferu - jedno s drugim.
- Srca su im kucala kao jedno. Od mojih najranijih sećanja je bilo tako - kaže ćerka Ejmi.
Međutim, godine su učinile svoje. Aleksander je bio pasionirani golfer, i jednog dana je pao i povredio kuk. Pao je u krevet, i zdravlje je brzo krenulo da mu se pogoršava. Kako ih ne bi razdvajali, bolničari su krevet doneli u njihovu kuću i pustili ga da leži pored svoje žene.
Kako je on slabio, tako je i ona polako bivala sve gore. Nedavno se zapitala koji je dan, a deca su joj rekla da je jun. Pitala je da li je 29. jun, jer je to datum njihove godišnjice braka, i rekli su joj da zaista jeste, iako još uvek nije stigao taj datum. I tako su njih dvoje pre smrti doživeli svoju 75. godišnjicu braka - a time im je ispunjena i posljednja želja. Bili su okruženi cvećem, balonima i pravom atmosferom slavlja, misleći da zaista jeste 29. juni.
- Čestitali smo im, a majka je bila toliko sretna, jer je znala da on odlazi, ali je ipak dočekao 75. godišnjicu - prisećaju se djeca.
Aleksander je umro nekoliko dana kasnije, 17. juna. Otišao je onako kako je oduvek želeo - u ženinim rukama.
- Umro je u njenom zagrljaju, baš kako je oduvek želeo. Majka ga je zagrlila i rekla mu "Vidiš, to si želio. Umro si mi u rukama, i volim te. Volim te, čekaj me, brzo stižem" - kaže ćerka, koja je bila u sobi u tom trenutku.
Kao i uvek, pratila je muža do kraja. Umrla je već sledećeg dana.