Riblja čorba
Nisu bili potrebni čekići koje je Bora u šali preporučivao za nošenje na koncert Riblje čorbe. Beogradsku “Arenu” je u subotu “razbilo” 20.000 ljudi najlepšim “oružjem” – glasom koji, čini se, apsolutno niko u hali nije štedeo dva i po sata
Publika, koju je, uz veliku ljubav prema Čorbi, već duže vreme “zagrevao” i sjajno odrađen marketing vezan za ovaj koncert, od početka je dobila, bukvalno - ono što je tražila. “Ostaću slobodan” je jedna od najčešće pominjanih pesama na forumu sajta Riblje čorbe. Uz to, ova legendarna stvar sa “Pokvarene mašte…” nije svirana skoro 20 godina, pa je bend u potpunosti opravdao najavu da iznenađenje sledi već na startu. Bez imalo gubljenja tempa usledile su pesme koje su dugo služile za otvaranje koncerata – “Zvezda potkrovlja i suterena” i “Nojeva barka”, pa “Srbin je lud”, tako da o nekom laganom dizanju atmosfere nije bilo ni govora. Ključalo je od samog početka, i to čak i pre prvog rifa ! Bora je do stejdža došao “Harley-Davidson”-om, a brojni “dvotočkaši” bili su “parkirani” ispred bine.
Pažljivo odabrane pesme sa novog albuma “Trilogija” sasvim lepo su se uklopile u prvi deo koncerta. Publika je odlično reagovala na “Jedini način”, “Sponzore”, “Sve i svja” i pogotovo na jednu od najlepših pesama Riblje čorbe. bar u poslednjih petnaestak godina – “Bilo je žena”. Uz njih su išli sigurni aduti – balade kao što su “Neću da ispadnem životinja”, “Jedino moje”, “Poslednja pesma o tebi”, ali i gitarske “Gde si u ovom glupom hotelu”, “Južna Afrika 85. (Ja ću da pevam )”, “Odlazak u grad”…
Unplugged blok je doneo neizostavne “Dva dinara, druže”, “Vetar duva, duva, duva”, kao i pesmu koju je, na veliku radost fanova, Čorba vratila u koncertni repertoar pre tri godine – “Nemoj srećo, nemoj danas”. “Avionu slomiću ti krila” i “Amsterdam” je već standardni “dubl” u finišu zvaničnog dela koncerta, a “Ljubav ovde više ne stanuje” i “Dobro jutro” bile su lep emotivni zalet za gromoglasno najavljivani hor “Branko Krsmanović” i veliki simfonijski orkestar Radio-televizije Beograd, koji su se bendu priključili u “Kada padne noć”, a zatim su obojili, za kraj zvaničnog dela, “Pogledaj dom svoj anđele”, pa na bis, “Ostani đubre do kraja”, “Lutku sa naslovne strane” i za kraj, “Prezir”. Ova muzički raskošna, i tekstualno izuzetno snažna pesma sa poslednjeg dela “Trilogije”, nosi specifičan naboj, pre svega zbog situacije na Kosovu,. pa je završetak koncerta zvučao zaista impresivno.
Posebnu svežinu je unelo nešto što verovatno nisu primetili oni koji površno prate bend, ili spadaju u mlađu publiku bez koncertne “kilometraže”, ali “tvrdo jezgro”, kako članovi benda nazivaju najvernije zaljubljenike u Riblju čorbu, sigurno jeste. Izostale su brojne “replike” koje je Bora, bukvano od reči do reči ponavljao na istim mestima tokom koncerata poslednjih godina. Uz to, neke pesme koje su konstantno bile izvođene recimo u sredini koncerta ( “Dobro jutro” ) ili na bis ( “Kad sam bio mlad” ), sada su odsvirane onda kad ih dobar deo publike nije očekivao. Dakle, iznenađenja nisu izostala, a ono što je moglo da izostane jeste - predstavljanje članova benda kao haških begunaca. Simpatičnije je izgledalo kada je Bora na koncertima ranijih godina “bio” Bart Simpson, nego sada – Radovan Karadžić.
Neposredno po završetku subotnjeg spektakla čuli su se komentari tipa “ovo je bilo kao u najslavnijim njihovim danima”, “i da su svirali četiri sata bilo bi malo”, “najlepši koncert u životu” i slični. Bora, Miša, Vicko, Džindžer i Nikola su pružili čistu energiju, iskrenu emociju, i to je publika lako prepoznala.
Riblja čorba je u “Areni” još jednom, po ko zna koji put, potvrdila da konstatacije tipa “Najveći bend jugoistočne Evrope” nisu pretenciozne, i da sledeće godine može slobodno da zakorači u četvrtu deceniju postojanja bez pomisli na penziju.
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Marko Risović