Sve tajne makrobiotike

Zdravi principi u ishrani i režim života koji doprinosi dobroj formi i izgledu sve su popularniji kod nas i izbor su sve većeg broja ljudi 

Jin i jang  “Specifičnost makrobiotske kuhinje je u tome što ljudi koji su tu kuhinju izabrali žive svesno, u smislu razumevanja – šta je za mene dobro, šta je za mene loše. Sistem mišljenja, filozofija koja posmatra ljudsko biće kao deo prirode, zemaljske kugle,navodi čoveka da živi u skladu s onim što priroda sama daje. Sve je zasnovano na principu jin i jang, pa tako i ishrana. 

Ljubav u tanjiru  Ko hoće da “živi” makrobiotički mora da se edukuje. Makrobiotska ishrana sastoji se od 40 odsto žitarica, 35 odsto povrća (mahunarke, proizvodi od soje, tofu sir…). Poenta makrobiotičke ishrane jeste da voda bude filtrirana, a hrana organski gajena, da se s ljubavlju priprema i da se uživa u svakom trenutku svog života. “Makrobiotika je unela konstantnu sreću u moj život. Makrobiotika ima svoju osnovu, to je ta priča o energiji. Ja makrobiotiku želim da približim ljudima” – ističe Snežana Jandrlić, vlasnica makrobiotičko-vegetarijanskog restorana “Priroda”.

Saglasje s prirodom  Makrobiotička ishrana dozvoljava i konzumiranje sira, mesa, jaja, ali u malim količinama. U makrobiotici se ne koristi ništa rafinisano, dok vegetarijanci konzumiraju i torte i beli šećer, ne razmišljajući o čistoći hrane. Laktovegetarijanci, oni koji jedu i mlečne proizvode, mogu i da preteruju, dok je makrobiotika princip balansa i odmerenosti, osluškivanje organizma i postizanje saglasja s prirodom. Zna se šta se jede (i kako spremljeno) u različitim godišnjim dobima i kada je koja hrana primerena. 

Dugovečni makrobiotičari   Kojim argumentima se makrobiotičari suprotstavljaju pobornicima ishrane koji smatraju da meso, mleko, i jaja moraju da budu deo jelovnika jer samo u njima postoje materije neophodne organizmu? 

“Ovde se govori o esencijalnim aminokiselinama. Jedna od najvažnijih stvari je iskoristljivost aminokiselina u organizmu. Kombinacija integralnih žitarica i pasulja daje organizmu sve ono što treba. Potvrda toga su narodi koji su dugovečni pa ih naučnici ispituju…Oni ne jedu meso a glavna hrana su žitarice, mahunarke, povrće. To je narod Hinze u Meksiku. Japanci su takođe  dugovečni. Oni recimo jedu dosta ribe. U makrotioci se jede riba. Mi živimo po zakonima prirode i ne jedemo ništa van sezone. Zimi se jede rotkva, bundeva, kupus…

Put do zdravlja Ono što sigurno znam jeste da je ovo budućnost i da se sve više ljudi okreće ovakvom načinu života. Ne volim da se makrobiotika povezuje sa bolešću, nego sa preventivom. Na seminarima kuvanja  nekada je bilo 60 odsto bolesnih i 40 odsto zdravih, a sada je 80 odsto zdravih i 20 odsto bolesnih. Sve više mladih ljudi pokazuje interesovanje, dolaze oni koji su shvatili da kada nemaju zdravlje, nemaju ništa”, kaže još o makrobiotičkoj ishrani Snežana Jandrlić koja primećuje da svake godine postoji blaga progresija interesovanja za makrobiotiku.

Jelena Jovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.