Ima volje nema novca

BEOGRAD, 06. novembar 2009. (FoNet (old_image)) - Srbija ima zakone, strategiju i akcione planove, ali ne i novac za efikasno rešavanje pitanja integracija romske zajednice, ocenjeno je danas na okruglom stolu "Romi u Srbiji: između diskriminacije i integracije".

Ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar Čiplić, rekao je da će se pitanje romske zajednice rešavati još dugo vremena, precizirajući da je ideja svake političke vlasti da se od diskriminacije građana dođe do integracije.

Čiplić je rekao da je Dekada inkluzije Roma definisala četiri prioriteta - obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravlje pripadnika romske zajednice. Prema njegovim rečima, 916 učenika je upisano u srednje škole, 626 studenta, a dodeljene su licence za 62 medijatora.

Čiplić je rekao da su izazovi za Srbiju problem stanovanja, kao i poboljšanje socijalnog i zdravstvenog položaja Roma.

Dekada Roma traje od 2005. godina, ali tek od ove godine države članice počele su da preduzimaju odgovarajuće mere, rekao je Čiplić i ocenio da je bilo potrebno u proteklom periodu ispuniti određene preduslove, pronaći finansijska sredstva, stvoriti pravni okvir.

Zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić objasnio je da je proces raseljavanja nehigijenskog naselja ispod mosta Gazele ovog leta grad koštao dva miliona evra.

"Bez novca ništa konkretno ne može biti urađeno kako bi se promenio život romske populacije. Ako Međunarodni monetarni fond (MMF) traži smanjenje potrošnje, to znači da će biti manje novca i za ove namene", rekao je Krkobabić.

Dobra volja postoji, ali samo ona nije dovoljna, ocenio je on.

Predstavnik Visokog komesarijata za izbeglice u Srbiji (UNHCR) Davor Rako ocenio je da su Romi  najugroženija, najmarginalizovanija manjina u Srbiji i na zapadnom Balkanu, i naveo primer da od 35 do 60 odsto romske dece nije upisano u osnovnu školu, a od onih koji je upišu, više od 60 odsto je ne zavši.

Rako je rekao da je UNHCR, zajedno sa OEBS i Centrom za unapređenje pravnih studija napisao Predlog zakona o pravnom subjektivitetu, koji bi bio vrsta leks specijalisa, kako bi se rešio problem dokumenata za romsku zajednicu.

Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić najavio je da će od 9. novembra početi upisivanje predstavnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove i trajaće do marta sledeće godine.

Kada je reč o romskoj zajednici, nacionalni savet broji 35 članova, rekao je Antić. Prema njegovim rečima, učešće romske zajednice na izborima doprineće integraciji Roma u društvo i pojačati njihovu vidljivost u javnom životu.