O dobru, zlu i skeneru za dušu

Skener za ljudsku dušu još nije konstruisan. Da li će neka slična novotarija tehnološke civilizacije uskoro biti otkrivena, ostaje da vidimo, dok nam u međuvremenu pozorište „Ogledalo“ prikazuje tajne ljudske duše i to uz pomoć, koga drugog do najvećeg „maga“ u toj oblasti - F. M. Dostojevskog

Najnoviji projekat u režiji i dramatizaciji Ljubivoja Tadića, „O plodovima dobra i zla“, inspiraciju je našao u delu Dostojevskog „Zli dusi“, ali i piščevim dnevnicima, litrerarnim i političkim napisima. Predstava je smeštena u, za ove srpske uslove, novoj i neobičnoj sredini - velikoj trpezariji Bogoslovije „Svetog Save“ u Beogradu. Ispred ikona sv. Save, Bogorodice, Hrista, sv. Jovana Krstitelja, uz miris tamjana i osvetljenje kandila i sveća, autor je, kroz monolog Dostojevskog i iscenaciju razgovora Stavrogina i oca Tihona pokušao da tehnički precizno naslika greh, krivicu, praštanje, ljubav, mir...

Večna pitanja i velika književna dela pokazala su se još jednom kao težak zalogaj za pozorište. Teške i uzvišene misli, koje su Dostojevskog pratile tokom celog neobičnog i mučnog života, valjalo je sabiti u nešto više od jednog sata pozorišne izvedbe. Dosadašnja iskustva dramatizacije velikih književnih dela, s kojima su se borila i najveća umetnička imena, na kraju su se svodila na ljubavni komad, uz po neku veliku misao ili dobro zamišljeno književno veče. Ova predstava je mnogo bliže ovom drugom – književnoj večeri, na kojoj su se oni koji su čitali, podsetili stranica velike literature. Oni koji nisu u rukama držali velike i teške romane, moguće je da će, zagolicani dobrom glumačkom izvedbom Radovana Miljanića, Igora Ilića i Mileta Stankovića, pohitati u najbližu biblioteku da pronađu i tog Dostojevskog, od kog su u srednjoj školi sigurno bežali kao i od svih teških predmeta.

Savremni čovek s brzninom od 300 na sat, „navučen“ na žive boje i blešteće slike, mora ponekad da put do prave umetnosti pronađe i kroz uredno urađenu pozorišnu predstavu ili film. Dok „skener za dušu“ ne proradi, gledajte, čitajte i slušajte velike pisce. U Bogosloviji „Svetog Save“ bilo je nemalo onih koji su i stajali da bi čuli razmišljanja Dostojevskog. Dosta mladih bogoslova moglo je da čuje da su savršeni ateizam i savršena vera najbliži jedno drugom. Ako neko nešto nauči iz ove predstave, Srbija će, ako ništa drugo, imati u budućnosti bolje sveštenike.

U međuvremenu, skener za dušu ne tražite uvek u horoskopu, pokušajte pomalo i s velikom literaturom, gledajte dobre predstave, pa i "Plodove dobra i zla". Ulazak na ovu predstavu je bio besplatan, a televizija se takođe prihvatila misionarskog zadatka, pa je cela predstava i snimljena.

Tekst: Danijela Tadić
Foto: Marko Risović