Pušenje ubija svakih šest sekundi

ŽENEVA (FoNet) - Smrt koju izaziva pušenje cigareta retko je vest dana, ali Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu - svakih šest sekundi! Najnovija istraživanja pokazala su da duvanski dim nije smrtonosan samo za "aktivne pušače", već i za one koji u neposrednoj blizini udišu duvanski dim. I kod njih je povećan rizik od srčanog napada.

Virdžinija, američka savezna država po kojoj čak i jedna vrsta cenjenog duvana dobila ime, upravo je zabranila pušenje u restoranima i barovima. I dok vlasti širom SAD zabranjuju pušenje na javnim mestima, pokazalo se da sve manje ljudi umire od srčanih oboljenja.

Istraživanja koja su ove godine u Pueblu, u državi Kolorado, obavili Centri za kontrolu bolesti, pokazala su da je broj srčanih napada opao za 40 odsto od kako su uvedeni zakoni koji zabranjuju pušenje na poslu ili na javnim mestima. Najnovije, ovih dana obavljeno istraživanje u potpunosti potvrđuje sve ranije rezultate objavljene u različitim studijama.

Doktor Nil Benovic je jedan od istraživača. "Ako izložite nekoga dimu iz 'druge ruke', posle samo nekoliko minuta videćete da se nivo trombocita u krvi i nivo zgrušavanja krvi povećava. Ustanovili smo da je funkcija krvnih sudova oštećena" - izjavio je doktor Benovic Glasu Amerike. A to je trenutak u kome može da se dogodi srčani napad.

Doktorka Lin Goldman je glavni autor izveštaja i naglašava: "Zaključili smo da postoji uzročno-posledična veza između srčanih oboljenja uopšte i izloženosti duvanskom dimu" dok njen kolega Benovic dodaje - "Čak i mala izloženost dimu iz 'druge ruke' može da pojača zgrušavanje krvi, može da stvrdne krvne sudove i izazove srčani napad..."

Istraživači su uporedili podatke iz jedanaest studija iz različitih zemalja i ustanovili su da su zabrane pušenja smanjile broj srčanih napada svuda, u rasponu od 6 do skoro 50 odsto.

"Jedna od stvari koje treba shvatiti i uzeti u obzir u vezi sa zabranama pušenja jeste da su one pomalo različite - neke su primenjivane uporno, dok druge nisu. Ali uprkos tome, one sve pokazuju smanjenje broja akutnih srčanih oboljenja i srčanih napada nakon uvođenja zabrane", naglasila je Lin Goldman.

Kritičari zabrana navode da studije nisu potpune zato što ljudi koji već imaju srčano oboljenje nisu uzeti u obzir. Međutim, istraživači tvrde da bi to bilo nemoguće. "Većina osoba kojima je ustanovljeno srčano oboljenje dobila je dijagnozu u trenutku kada su imali svoj prvi srčani napad", ističe Benovic.

Studiju je objavio Institut za medicinu, savetodavno telo američke vlade. Kao i za studiju rađenu u Pueblu, 400 ljudi doživelo je srčani napad pre nego što je zabrana stupila na snagu.

Godinu i po dana posle objavljivanja zabrane, manje od 240 ljudi doživelo je srčani napad. U susednim oblastima, u kojima ne postoje zakoni protiv pušenja, broj srčanih napada ostao je nepromenjen. 

(11. novembar 2009.)