Manje rizika - više zdravlja
ŽENEVA (FoNet) - Životni vek ljudi mogao bi da se produži prosečno za pet godina, a milioni prevremenih smrti mogu se sprečiti, ako bi se uticalo na pet faktora rizika po zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija je utvrdila da su pet faktora rizika - loša ishrana u detinjstvu, nebezbedan seksualni život, alkohol, loši sanitarni uslovi i higijena i visok krvni pritisak – svake godine odgovorni za četvrtinu svih smrtnih slučajeva.
U izveštaju SZO se, takođe, tvrdi da bi uticanje na te rizike ne samo produžilo životni vek, već i sprečilo prevremenu smrt miliona ljudi.
Stiven Morison je direktor Globalne zdravstvene politike u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. On ocenjuje da zemlje u razvoju nose dvostruko breme zaraznih bolesti i hroničnih poremećaja koji su povezani sa načinom života.
"Ako vas zaista zanimaju zdravstveni problemi kao strateško pitanje, onda morate da počnete da poklanjate mnogo više pažnje načinu na koji će zemlje u razvoju i njihova tržišta reagovati u odnosu na alkoholizam, pušenje ali i gojaznost i fizičku neaktivnost", upozorio je Morison.
Osam faktora rizika odgovorno je za više od 75 odsto slučajeva srčanih oboljenja, najčešćih uzroka smrti širom sveta.
Srčana oboljenja nekada su bila prevashodno povezana sa žiteljima u bogatim zemljama, ali većina tih smrtnih slučajeva danas se događa u zemljama u razvoju.
Dok se siromašne zemlje bore sa hroničnim poremećajima, stručnjaci veruju da bi one od razvijenih zemalja, koje imaju iskustva u suočavanju sa tim bolestima, mogle da nauče mnogo.
"Ja verujem da to ima posledice u našim bilateralnim odnosima. Vrsta istraživačkih kapaciteta i pristup koje smo razvili trebalo bi da imaju određenu vrednost i trebalo bi da se usmerimo na napore da stvorimo partnerstvo u istraživanju", preneo je Morisonovu izjavu Glas Amerike.
Izveštaj SZO opisuje 24 faktora koji utiču na zdravlje. Oni su spoj faktora okruženja, ponašanja i psihologije, uključujući emisiju štetnih gasova i upotrebu duvana.
SZO takođe upozorava da je pothranjenost u zemljama u razvoju značajan zdravstveni rizik, ali i da su gojaznost i prekomerna težina, čak i veći rizici u bogatijim zemljama zato što su uzrok veće smrtnosti nego pothranjenost.
(12. novembar 2009.)