DANAS JE SVETA EKATERINA: Bićete poniženi ako ne uradite jednu stvar

Ćerka cara Konste. Po smrti oca živela s majkom svojom u Aleksandriji. A majka joj beše potajna hrišćanka, koja preko svog duhovnog oca privede i Ekaterinu veri Hristovoj. U jednoj viziji sveta Ekaterina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak obručenja Njemu. Taj prsten do danas stoji na ruci njenoj. Beše Ekaterina vrlo darovita od Boga i vrlo dobro školovana u grčkoj filosofiji, medicini, retorici i logici, i pri tom beše i neobične lepote telesne. Kada zločestivi car Maksencije sam prinošaše žrtve idolima i naređivaše drugima da i oni to čine, sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči idolopokloničku zabludu njegovu. Videći je car jaču od sebe u mudrosti i znanju, pozva pedeset najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame. No Ekaterina njih nadmudri i posrami. Razjareni car naredi da se svih pedeset mudraca sagore u ognju. Ovi mudraci, po molitvi svete Ekaterine, pred smrt svi ispovediše ime Hristovo i objaviše sebe hrišćanima. Kada mučenica beše u tamnici, privede u veru pravu vojvodu carskog Porfirija sa dve stotine vojnika i samu caricu (Avgustu-Vasilisu). Svi postradaše za Hrista. Pri mučenju svete Ekaterine javi joj se angel Božji, zaustavi i izlomi točak, na kome sveta devojka bi mučena; a potom javi joj se i sam Gospod Hristos i uteši je. Posle mnogih mučenja Ekaterina bi mačem posečena u svojoj osamnaestoj godini, 24. novembra 310. godine. Iz njenoga tela isteče mleko mesto krvi. Čudotvorne mošti počivaju joj na Sinaju.

BESEDA na današnji dan govori o Onome koji siđe i uziđe:

Nije, dakle, jedno Sin Božji a drugo Sin Čovečji, kao što su govorili jeretici, nego je Sin Božji i Sin Čovečji jedna ista ličnost, jedan isti Bogočovek i Spasitelj naš Isus Hristos. Kao što je On isti juče, danas i sutra, tako je isti u nizini i na visini, na zemlji, u adu, i na nebesima. Ponizio se niže svih ljudi, i uzvisio se iznad svih angelskih sila. Da pokaže Svojim primerom istinitost svoje reči: ko se uznosi, poniziće se, a ko se ponižava, uzneće se. Ako se ne budemo ponižavali po dobrodetelji, poniziće nas greh. Dobrodetelj vodi poniženju dobrovoljnom i privremenom, a greh – poniženju bespovratnom i večnom.