PRIČA KOJA JE ŠOKIRALA SRBIJU: Iskustvo jedne žene sa poligrafa
Priču advokata Vladimira Homana prenosimo u celosti.
POLIGRAFIZACIJA SRBIJE
Primer iz prakse:
Danas mi se javila gospođa koja radi kod privatnika. Nestao je novac iz kase u njenoj ili smeni njene koleginice. 200 evra ukupno. Gazda ih je naterao da se podvrgnu POLIGRAFU! Privatno, u njegovoj kancelariji. Potpisala je pristanak, podvrgla se i kao što sam pretpostavio, nevina ili kriva - pala. Dobila je otkaz i gazda preti krivičnom prijavom. Jedva čekam da vidim tu prijavu i kako će je dokazati. Privatno nabavljenim i od radnika iznuđenim ispitivanjem na nekakvom poligrafu...
Zaposleni nisu u obavezi niti ih poslodavac može naterati da daju bilo kakve izjave netransparentno, bez zapisnika, prisustva komisije, sindikata itd. Sve drugo je MOBING.
Zlostavljanjem na radu smatraju se postupci koji:
- onemogućavaju normalnu komunikaciju (vikanje, pretnje, vređanje, neopravdano i namerno sprečavanje zaposlenog da iznese mišljenje, prekidanje zaposlenog u govoru, zivkanje i uznemiravanje telefonom ako predmet razgovora nije posao i slično);
- truju međuljudske odnose (ignorisanje prisustva zaposlenog, izbegavanje komunikacije s njim, neopravdana fizička izolacija ili zabrana komuniciranja sa zaposlenim, nepozivanje na sastanke, neopravdano oduzimanje sredstava za rad…)
- mogu da naruše lični ugled (ismevanje, ogovaranje, klevete, negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog, imitiranje njegovog glasa, gestova, načina kretanja i slično);
- mogu da naruše profesionalni ugled (neopravdane stalne kritike i omalovažavanje rada zaposlenog, neopravdano nedavanje radnih zadataka, onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke, davanje ponižavajućih ili preteških zadataka, odnosno onih koji su ispod ili daleko iznad nivoa znanja i kvalifikacija zaposlenog, određivanje neprimerenih rokova za njihovo izvršenje, česta promena radnih zadataka ili neopravdana prekidanja u radu, zlonamerno davanje zadataka koji nisu u vezi s radnim mestom na kojem radi, prekomerno nadziranje rada, neosnovana ili prekomerna upotreba kamera i drugih tehničkih sredstava za kontrolu zaposlenih, namerno uskraćivanje informacija u vezi s poslom, neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz obrazovanja i stručnog usavršavanja…);
- mogu da naruše zdravlje zaposlenog (stalni pritisci i pretnje, recimo, otkazom, raskidom ugovora ili primenom fizičke sile, sitno fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela, namerno izazivanje konflikata i stresa, i tako dalje);
-mogu da se smatraju seksualnim uznemiravanjem (ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, navođenje na prihvatanje seksa uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu i slično).