Patrijarh Pavle

Budimo ljudi, činimo sve što do nas stoji, čuvajmo i neprijatelje svoje... poručivao je patrijarh srpski gospodin Pavle, predvodeći srpski narod u veri i životu, u miru i tokom burnih godina. Mudrošću i blagošću, a pre svega svojim ličnim primerom, životom i svakom svojom rečju i delom pokazao je da je živi svetac i takvog ga je srpski narod voleo, a ceo svet poštovao. Malo je u istoriji bilo takvih ljudi. Srpski narod imao je tu privilegiju.

Patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je 15. novembra ujutro, na Vojno-medicinskoj akademiji (VMA), a tu vest je potvrdio mitropolit Amfilohije. Partijarh je na lečenju bio od 13. novembra 2007. godine.
Bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve.

BIOGRAFIJA
Svetovno ime bilo mu je Gojko Stojčević, rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je studirao medicinu u Beogradu. Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.
Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na građevinama i na dokovima.

U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze. Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.

Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Na Kosovu je proveo 33 godine.

Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 2. decembra 1990. izabran je za patrijarha srpskog.

PAMTIĆEMO
Mudrošću, blagošću i ličnim primerom predvodio je srpski verni narod u izuzetno teškim političkim vremenima.
Ostaće upamćeno da se sa ostalim arhijerjima suprotstavio režimu Slobodana Miloševića čuvenim Memorandumom SPC.

Predvodio je studentske demonstracije ulicama Beograda kada je probijen policijski kordon.
Kada su mu tadašnji pojedini opozicioni političari govorili: "Ne dozvolite Vaša svetosti da Vas sramote predstavnici vlasti, koristeći Vaše ime...", patrijarh bi im odgovarao: "Ne može, deco, mene niko da osramoti, to mogu samo ja sam, svojim delima ili nedelima."

Živeo je izuzetno skromno i nakon što se sa Kosova preselio u Patrijaršiju. Sve poslove obavljao je sam i nije dozvoljavao da ga služe. Čak ni lift u zgradi Patrijaršije godinama nije koristio jer je smatrao da je to nepotrebno.

Beograđani su ga često viđali kako ulicom ide bez pratnje, pešice. Ulazio bi u tramvaj, platio kartu i vozio se poput običnog građanina.

U džepu je često imao kesicu bombona koje je davao deci koja bi se igrala u parkiću pored Patrijaršije.

Od svog ličnog novca neretko je pomagao prijateljima iz detinjstva koji bi zapali u nevolju, a od svoje ušteđevine donirao bi i izdavanje knjiga.

Sećate li se rečenice "Budimo ljudi, iako smo Srbi"?

Kao i njegovo, dugo godina izdržljivo i vitalno telo, bio je do poslednjeg dana vitalan i njegov duh jer je sebe i druge hranio neizmernom ljubavlju i razumevanjem. Po toj ljubavi i blagosti pamtiće ga i srpski narod i svi koji su ga sretali i poznavali.

Autorka ovih redova imala je, kao novinar koji prati Crkvu, čast da često bude u prilici da sa Njegovom svetošću razgovara i primi blagodat njegove ličnosti. To je najveća privilegija i dar koju čovek u svojoj profesiji i životu može da dobije.

Tekst: Jasminka Kocijan

KAKO SU IZVESTILI STRANI MEDIJI:
BBC: Preminuo patrijarh Pavle
Reuters: Serbian Orthodox Patriarch Pavle dies
Jutarnji: Preminuo srpski patrijarh Pavle
Ria Novosti: Скончался патриарх Сербский Павел
Novi List: Umro poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle

Pogledajte još