PROKLETSTVO DOBRIH LJUDI: Zašto nam umiru odbojkaški velikani

Kad je 2. aprila 2007. u 43. godini života preminuo srednji bloker Žarko Petrović, čovek pitomog karaktera i dobrog srca, pomislio sam da Bog po ko zna koji put za sebe uzima najbolje. Osam i po godina posle Žareta pozvao je sebi i Dejana Brđovića, još jednog asa koji je srpsku (jugoslovensku) reprezentaciju vratio na odbojkašku mapu sveta.

Posle troipogodišnjih sankcija, našim sportistima je u leto 1995. omogućeno da se takmiče na međunarodnoj sceni pod zastavom svoje zemlje. Košarkaši su nam doneli zlato posle epskog finala s Litvancima, a odbojkaši bronzu. Neočekivano. Selektor Zoran Gajić je maherski ukomponovao tim od četvorice starijih (Žarko Petrović, Dejan Brđović, Željko Tanasković i Slobodan-Boba Kovač) i mlađih (Vanja Grbić, Vasa Mijić, Goran Vujević, Nikola Grbić, Vladimir Batez, Rajko Jokanović). Taj tim je sada krnj. Dvojica velikana, dvojica dobrih ljudi otišli su na klupu s koje se više nikada neće vratiti u igru.

Bili su u pedesetim godinama, onda kad su porodicama i odbojci mogli da pruže najviše.

B. Jakić