Red Hot Chilli Peppers

Američka grupa ''Red Hot Chili Peppers'', favoriti u trci za najbolji koncert sezone, zbog koje se više od 80 hiljada ljudi zaputilo ka ''areni'' pokraj Inđije, u najmanju ruku razočarala je svoje verne fanove iz ovog dela Evrope

Verovatno ima oprečnih mišljenja, i gotovo je sigurno da je puno onih koji su doživeli nekoliko lepih momenata na koncertu, ali ako posle svirke jednog takvog benda mislite samo na to kako ćete i da li ćete, blatnjavi i mokri stići do svoje kuće, malo je verovatno da će na vas ostaviti utisak to što ste videli jedan od trenutno najpopularnijih bendova na svetu. I ono ''videli'' je u toj priči prilično relativan pojam, osim ako niste bili u ''fun pit''-u ili VIP-u, ostali ''smrtnici'' morali su da se zadovolje samo zvukom i video-bimovima.

Manjkavosti organizacije mogle su da se primete u startu, osim skoro očekivane gužve na svim putevima koji vode do Inđije, tu su i kilometri pešačenja od mesta gde ste smeli/uspeli da se parkirate, do ''inđijske arene''. Ali sve to i nije toliko strašno, dok razmišljate o onome što vas čeka, zbog Pepersa vredi prevaliti toliki put... Pogotovu ako imate sreće da taj spektakl pratite iz prvih redova, među najvećim fanovima.

Oko petnaest do deset bend se, bez frontmena pojavio na bini. Posle kraćeg instrumentalnog uvoda, uz huk oduševljene mase, Entoni Kidis (Anthony Kiedis) se u svom stilu, neobično odeven i od starta energičan, pridružio bendu. Pesmom ''Cant Stop'', sa pretposlednjeg albuma ''By The Way'' otvorili su koncert koji smo s nestrpljenjem čekali. Veliki video-bim iza njih, dva zaobljena uspravna sa obe strane bine, ''oni'' na više nego impresivnoj bini dugačkoj 60 metara i visokoj 18, i neopisiva sreća što imate mogućnost da čujete uživo pesme koje su vam među omiljenima u CD kolekciji... ne čini vam se da neko/nešto može to da vam pokvari...

Nastavili su sa ''Dani California'' sa poslednjeg albuma ''Stadium Arcadium'', posle čega je Entoni izgovorio prvih i jedinih par rečenica na koncertu. ''Hallo!'' i ''hvala što šte došli...'' uvelo nas je u ''Scar Tissue'', zatim ''Charley'', ''Readymade'', ''Throw Away Your Television''. Flia (Flea), Frušante (John Frusciante) i Čed Smit (Chad Smith), dokazivali su se u kratkim solažama, odlično su odradili svoj deo posla, svirka je zvučala gotovo savršeno. Doduše, to se i podrazumeva, kada ispred sebe imate sastav tog kalibra...

Nakon ''Snow'', Frušante je ostao u centru pažnje, ne zbog gitarskog sola... Poznati po svom običaju da na svaki svoj koncert ubace i po koju tuđu pesmu, za ovaj koncert odabrali su ''SOS'' grupe ABBA, u vokalno-instrumentalnom izvođenju gitariste benda! Sa ''Higher Ground'' sa albuma ''Mothers Milk'' vratili su se na svoj repertoar, uz jedan kratak izlet nešto kasnije, kada su se na kratko dotakli i ''Clash''-a.

Nepodnošljivo ekscentrični Entoni Kidis i dalje je bez ikakve verbalne komunikacije sa publikom ''odrađivao'' svoj zadatak. Bez sumnje, on je čovek koji je stvoren za scenu, ali izgleda da je, bar ovog puta preozbiljno shvatio svoju ulogu ''zvezde''. Da biste zaključili da izgleda i ostatak benda ima isti problem, trebalo je da sačekate još sasvim malo...

Regularni deo svirke završili su sa ''Californication'' i ''By The Way''. Još uvek zagrejana i nasmejana publika znala je da to ne može biti kraj, vikali su ''We want more!'' i ''Bis, bis!''. Očekivano, izašli su na bis. Neočekivano - odsvirali su još samo jednu pesmu, ''Give It Away''. Osim kratkog komentara Flie u ime zahvalnosti što smo tu, samo nas je bubnjar udostojio adekvatnog pozdrava, mahao je publici i poklonio se pri izlasku.

U neverici, nekoliko desetina hiljada ljudi nadalo se da će se Pepersi ponovo pojaviti na bini, sat i 15 minuta svirke je premalo pod bilo kojim uslovima, pogotovu ako ste toliko vremena, živaca i sredstava potrošili da biste doživeli RHCP spektakl... Kada su shvatili da drugog bisa neće biti, ljudi su spontano počeli da negoduju, neki samo sa ''uuuu'' upućenim pratećoj ekipi koja je već počela da pakuje opremu, a vrlo brzo ka bini su počele da lete plastične čaše, flaše i sve što se fanovima iz prvih redova našlo pri ruci.

Možda bi nešto od pozitivnih utisaka i ostalo da nekoliko minuta nakon što je publika počela da izlazi iz ''arene'', nije počela da pada kiša! Pripremljeni su izvukli kišobrane i kabanice, drugi su žurili ka svom prevoznom sredstvu ili se krili pod suncobranima, šatorima, parkiranim kamionima. Za manje od deset minuta, oko arene se stvorio haos, a jedini put koji vodi ka Inđiji i putevima koji vas vode ''na sigurno'' bio je zakrčen krcatim autobusima, automobilima i pokislim pešacima. Oni koji su imali ''sreće'' da se parkiraju bliže, šansu da krenu dobili su tek oko tri sata ujutru, oni drugi morali su po hladnoj kiši da se probijaju kroz gužvu i nadaju se da će i kada dođu do svojih vozila, moći da se priključe na glavni put, i da se neće probuditi sa upalom pluća.

Osim nekoliko entuzijasta, uglavnom ste mogli da sretnete gomilu besnih i nezadovoljnih ljudi, i da čujete komentare ''Sramota'', ''Za koga oni nas smatraju!?'', ''Mene Inđija neće više videti!'' i slično. Priču o ''zvezdama'' možda dobro oslikava komentar Inspektora Blaže (koji je čekao da krene za Beograd do kasno u noć u jednom od autobusa...) da i Zdravko Čolić, voleli ga ili ne, svojoj publici peva tri i po sata. Srpski fanovi Pepersa, ma koliko Inđija bila daleko od Los Anđelesa, zaslužuju mnogo više od onoga što su dobili.

Oni koji su bili zaduženi da ovaj događaj sprovedu u delo, moraće još mnogo da uče, ako i uspeju da u zemlju ''dovuku'' još neko tako veliko i aktuelno ime. Mnogi od onih koji su prisustvovali dobro će razmisliti da li da se uopšte upuštaju u slično putešestvije.

Pretpostavljam da ima i drugačijih mišljenja, ali meni je više nego krivo što konačan utisak nije ni blizu onog koji sam očekivala od momenta kada sam čula da će ''Red Hot Chili Peppers'' doći u Srbiju.

Foto: Marko Risović