Spremni za ljubav

Po karcinomu grlića materice, nekorišćenju kontracepcije i broju abortusa Srbija je na prvom mestu u Evropi. Podaci sa kojima baratamo su između 120 i 150 hiljada namernih prekida trudnoće godišnje. Razne statistike pokazuju da taj broj ide čak i do 200 hiljada, ali ono što možemo zvanično da kažemo jeste da je taj broj oko 150 hiljada - navodi Ana Mitrović-Jovanović, specijalista ginekologije i asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, načelnik odeljenja za konzervativni sterilitet u GAK Narodni Front u Beogradu, i predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje

Zbog frapantnih podataka koji govore o niskom stepenu svesti žena u Srbiji kad je reproduktivno zdravlje u pitanju, polovinom prošle godine osnovano je ovo Udruženje, s ciljem da informiše, edukuje, oslobađa od ukorenjenih predrasuda i pomogne ženama da budu zdravije i da žive kvalitetnije. Od osnivanja, u junu 2006. godine, Udruženje se javno pojavljivalo u medijima, na Medicinskom fakultetu, raznim skupovima i akcijama. Dr Mitrović, kaže da do pojave Udruženja za reproduktivno zdravlje nije postojala organizovana aktivnost koja bi se bavila problemima u ovoj oblasti.

Udruženje je nastalo na inicijativu grupe lekara sa ciljem da utiče na svest ovdašnjih žena o značaju i potrebi odlaska kod ginekologa i svih važnih stvari vezanih za prevenciju i očuvanje reproduktivnog zdravlja. Dr Mitrović ističe i da su u okviru Udruženja, Katarina Sedlecki i stručnjaci okupljeni oko Republičkog Zavoda za planiranje porodice mnogo radili na edukaciji adolescenata i adolescentskoj ginekologiji. Ona navodi i da je jako važno dopreti do svih slojeva stanovništva - ne samo onih u Beogradu (koji su, što je i logično, najinformisaniji i znaju kome da se obrate za savet i pomoć). Udruženje je prošle godine obišlo deset gradova u Srbiji i organizovalo i žurke, razne prezentacije, a nedavni nastup na Trgu republike ponovo je skrenuo pažnju na njihov rad, ali i na brojne probleme pred kojima žmurimo, praveći se da ne postoje ili da nisu deo ovog društva. Ali, na žalost, jesu.

Abortus jeste, i treba da bude, legitiman izbor svake žene, koji je zakonom dozvoljen i koji omogućava ženi da sama odluči o svom potomstvu. Ali abortus, kao jedini, i najčešći vid planiranja potomstva apsolutno je neprihvatljiv i potpuno primitivan izbor. Svaki ginekolog može da pomogne ženi da, u skladu sa svojim životnim dobom i načinom života, odabere kontraceptivni metod koji joj najviše odgovara i uživa u svom životu bez straha i rizika po zdravlje.

Ono što je takođe poražavajuće jeste da kod nas svega 10 odsto žena u toku svog života ima iskustva s nekom kontraceptivnom metodom i da je i dalje osnovni vid planiranja porodice abortus. Prekinuti snošaj je tradicionalna nesigurna metoda koja postoji u literaturi studenata i lekara u inostranstvu, a nezamislivo je da postoji u praksi. Kad je oralna kontracepcija u pitanju (antibebebi pilule) u Srbiji je koristi između 2,5 odsto i 3.5 odsto žena, što je poražavajući podatak kada se zna da se u Evropi koristi u 45-50 odsto. O tome moramo da govorimo i moramo da naglašavamo važnost prevencije neželjene trudnoće, očuvanja plodnosti.

Važno je promeniti svest – žene ne treba da rađaju slučajno već ciljano i ne treba koristiti abortus kao sredstvo planiranja porodice. Mi možemo da kontrolišemo svoj život - svaka žena može da ode kod ginekologa i da, shodno svom životnom dobu, opštem zdravstvenom stanju i načinu života odabere vid savremene kontracepcije koji joj odgovara. Ako je neko sklon menjanju partnera nije dovoljno koristiti samo pilulu. Veoma je važno koristiti i kondom jer polno prenosive bolesti mogu vitalno ugroziti nečiji život , ako se osoba zarazi HIV virusom. Kod nas polno prenosive bolesti imaju veoma visok procenat u populaciji. Humani papiloma virusi, na primer, veoma su onkogeni. To znači da njihovo dugotrajno prisustvo na grliću materice može prouzrokovati rak grlića materice. Ako se ide na redovne preglede, i najgore ginekološke bolesti mogu se otkriti u početnom stadijumu- onda kada su izlečive - ističe dr Mitrović-Jovanović.
(old_image)
Znanje o svom telu, osnovnim metodama kontracepcije i redovni šestomesečni pregledi ne treba da budu bauk ili trauma već normalna i civilizovana briga o sebi. Isto tako, nikakva strast nije opravdanje za seks na brzinu- bez zaštite ili sa kvazizaštitom (kao što je odokativno određivanje plodnih dana ili prekinut snošaj), posle kog se lako možete neprijatno iznenaditi neželjenom trudnoćom ili nekom infekcijom. Osnovna znanja o svom telu i njegovim potrebama i o osnovnoj i neophodnoj brizi o njemu moraju se usvajati od ranih tinejdžerskih dana.

Teške predrasude i neznanje uzrok su brojnih problema koje žene na ovim prostorima imaju u svom reproduktivnom dobu. Dr. Mitrović navodi da su u Srbiji veoma prisutni tradicionalizam, predrasude i sramota koja postoji na sam pomen reči seks (ili na pomen bilo čega što ima veze sa vođenjem ljubavi). Imate na neki način zaziranje i odlazak kod ginekologa se, posebno u manjim sredinama, često dovodi u vezu s nečim što nije pohvalno - naprotiv, devojka koja ide kod ginekologa je inkriminisana, odmah se tu vide razni problemi. Mi to želimo da promenimo. Neznanje , poluinformacije, informacije koje nisu iz prve ruke daju lažnu sliku. I mi lekari smo krivi što nismo dovoljno stimulisali žene da razgovaraju sa kompetentnim osobama. Dugi niz godina, u vezi sa hormonskom kontracepcijom bili su isticani samo neželjeni efekti ovog vida zaštite (a tu su i novinari krivi). Oni pozitivni, kojih je daleko više, ono što je dobro, stavljani su u zapećak. Sve to dovodi do takvog stanja u populaciji koje je definitivno poražavajuće. Nije poražavajuće samo to što ovde imamo 150 000 abortusa godišnje, već i to što se svaki peti abortus iskomplikuje.

Komplikaciju abortusa možete prepoznti tog trenutka kad se abortus radi. Možete da umrete ako se iskomplikuje i iskrvartite. Srećom, ako se abortus radi u zvaničnoj ustanovi imate mogućnost operacione sale i mogućnost da spasete život. Međutim naše žene odlaze, srećom sve ređe, na neka poluprofesionalna ili čak potpuno neprofesionalna mesta i stavljaju svoj život - ne samo reproduktivne organe - na kocku. Abortus može da se iskomplikuje i mnogo godina kasnije. Nama se čini da je on prošao u redu, a kad želite da postanete roditelj onda to ne ide. Mi koji se bavimo lečenjem steriliteta uvek ženama postavljamo pitanje da li je imala namerni prekid trudnoće. Namerni prekid trudnoće zajedno s polno prenosivim bolestima pravi siguran problem kada želite da ostanete u drugom stanju. – ističe dr Mitrović. Ona dodaje i da postoje ponavljani abortusi, oni koje rade žene koje su u braku i koje imaju jedno dete a ne žele više da rađaju. Žena ima jedno ili dvoje dece, a posle toga i tri, pet ili deset abortusa. Dr Mitrović ističe da je jako važno upoznati te žene s kontracepcijom koja bi im odgovarala. Žene jednostavno nemaju svest o tome da može i drugačije.

Hormonofobija i sve ono što je vezano za savremenu kontracepciju u Srbiji nam pravi jednu lažnu sliku, zabludu i onda pribegavamo nekim zastarelim, prastarim metodama. Hormoni koji su se koristili pre 50 godina i današnji hormoni su dva sveta. Količina i vrsta hormona u piluli je danas drugačija, neuporedivo niža – žena koja koristi pilulu danas je u daleko manjem riziku nego ona od pre 30 godina. Danas pilula omogućava visoku efikasnost, sigurnu zaštitu od neželjene trudnoće i, što je isto važno, oslobađa ženu mnogih drugih tegoba - problematične kože, masne kose, neredovnih menstruacija, anemije, čak je štiti od karcinoma sluzokože materice i karcinoma jajnika. Što se tiče karcinoma dojke smatra se da je minimalno učešće hormona za kontracepciju u procentu učešća karcinoma dojke. Redovne korisnice kontracepcije su žene koje redovno idu na preglede kod ginekologa, redovno se kontrolišu i kod kojih bi, ako se nešto pojavi, bilo uhvaćeno u pravom trenutku.

(old_image)Sajt www.21dan.com , ideja dr Ane Mitrović, sajt na kom će mladi ljudi, koji su više okrenuti internetu, moći da se informišu, postave pitanje, dobiju odgovor na ono što ih interesuje, a blam ih je da pitaju nekog iz svoje okoline (ili, jednostavno, nemaju koga da pitaju), zaživela je prošle godine. Mladi postavljaju pitanja (i, važno je da znaju - nema glupog pitanja, ima samo glupih odgovora), dobijaju odgovore, a, ako žele da stupe u kontakt s nekim od nas, mogu. Ja primam sve koji dođu ponedeljkom od 10 sati, u ambulanti 1, u klinici u Narodnog Fronta. Sa uputom svako može da dođe, bude pregledan i čuje sve ono što je tačno iz oblasti ginekologije (i apdejtovano po svetskim standardima) .Veb sajt, inače, obrađuje različite teme (vanmaterična trudnoća, polne bolesti, infekcije ...), sve ono što kao ginekolozi smatramo da je od značaja za populaciju koja posećuje sajt. Ako su neka pitanja učestala, formiramo temu koja se zatim detaljno obradi. Pitanja su razna - šta da se radi ako se preskoči pilula, da li je to sigurno ili nije, da li može da se odloži menstruacija ako se ide na odmor....Odgovori na sva pitanja mogu da se dobiju, ali mi uvek savetujemo devojkama da se obrate ginekologu, jer je najbolje da ih lekar vidi, pregleda i da pravi savet.

Mlade devojke najpre treba da upoznaju svoje telo, znaju pojedinosti o reproduktivnim organima, mesečnom ciklusu. Važno je i pravovremeno razlučivanje istine od zabluda kad je kontracepcija u pitanju. Dr Mitrović navodi i da su pitanja širokog spektra i da su mnoge nedoumice vezane za hormonsku kontracepciju – da li osoba može da dobije karcinom dojke ako koristi pilulu, da li će dobiti dlake i pojačanu maljavost, da li pilula sigurno štiti od trudnoće... Adolescente i devojke u dvadesetim interesuje i priča o polno prenosivim bolestima, šta su kondilomi, kako se dobijaju...

Udruženje za reproduktivno zdravlje je nedavno održalo i okrugli sto u Medija centru u Beogradu na kojoj su lekari iz Udruženja bili izloženi najrazličitijim pitanjima. Osnovna pitanja bila su - gde je mesto lekara i zašto se odjednom tako glasno priča o temi koja je dugo bila u drugom ili trećem planu u društvu. Isto tako i gde je uloga lekara i da li postoji problem na nivou naše edukacije. Postavlja se i pitanje gde mi nismo dovoljno ubedljivi kao struka da afirmišemo značaj primene kontracepcije u opštoj populaciji. Problem postoji u ovdašnjem mentalitetu. Isto tako, važno je i kako mediji plasiraju određenu informaciju - u zavisnosti od toga na koji način se plasira određena informacija ona će biti usvojena. Važno je biti ubedljiv, pričati razumljivo, bez mnogo stručnih izraza da bi to moglo da dopre do ljudi i bez fakulteta, sa srednjom ili samo osnovnom školom.

Bilo je reči i o tome ko ne sme, ili kod koga je zabranjena primena kontracepcije, da li kontracepcija prouzrokuje karcinom dojke... Bilo je reči i o karcinomu jajnika (koji je jedan od najmalignijih karcinoma sa najlošijom životnom prognozom za žene), koji se može sprečiti.

Ono što sam ja pričala jeste da kontracepcija ima i taj pozitivni efekat - žena koja koristi oralnu kontracepciju godinu dana smanjuje svoj rizik od pojave karcinoma jajnika za 40 odsto, ako je koristi duže od 10 godina za 80 odsto. To čak važi i za one žene koje su u istoriji svojih porodica imale pozitivne mutacije na genu. Sportistkinje, što je za njih veoma važno, mogu da utiču na svoj ciklus (a da to ne ugrozi njihovo zdravlje), ostale žene mogu u potpunosti da ublaže predmenstrualne i menstrualne sindrome. Moja koleginica je pričala o tome kako se edukujemo, koji su nivoi edukacije, a koleginica Sedlecki je pričala o adolescenciji, problemima vezanim za najraniji period. O tim problemima oni moraju da znaju više ali, ipak, moram da ih pohvalim - oni su još najaktivniji u želji da nešto saznaju - mnogo više nego žene srednjih godina i žene u porodičnom životu. Samo što te mlade treba još više stimulisati.

U zaključku čitave priče, dr Mitrović kaže da, ipak, ima utisak da se nivo svesti povećava. Danas su me na studentskim vežbama četiri studenta - dve devojke i dva momka, pitali kako bi oni mogli volonterski, da učestvuju u radu Udruženja. To je najlepše danas što je moglo da mi se desi - oni su moji studenti i oni su shvatili da to ima smisla i žele da participaraju. To je velika stvar, jer će veliki broj ljudi oko njih imati pozitivnu svest ako je oni imaju. U trećem milenijumu, u reproduktivnom zdravlju najvažnija je preventiva. Preventiva je mnogo jeftinija i preventiva je moguća. U ginekologiji ste za mnogo štošta direktno vi odgovorni.

Jelena Jovanović