Violeta kućo stara

Samo oni koji ne znaju kakva se romantična priča krije iza imena restorana „Violeta kućo stara“ mogu reći da im se ne sviđa. Replika koju Slavko Štimac izgovara u filmu "Specijalno vaspitanje" nema baš nikakve veze sa tim. Ovde je ljubav „ umešala svoje prste“, i to ona davna, nikad prežaljena.

Tokom radova na adaptaciji, slučajni prolaznik, čije ime će ostati tajna, predložio je vlasnicima sa suzama u očima da kafanu nazovu Violeta. Ovaj stari Beograđanin koji je dugo živeo u Francuskoj, u jednom malom bistrou u Nansiju upoznao je Violet Arto, dvatesetogodišnju devojku iz Lunevila. Nisu se čestito ni poljubil. Samo je držao njene promrzle ruke u svojim rukama jedne zime, jutro pre nego što je dobrovoljno otišla u ratnu bolnicu... od tada nije prošao ni dan da ne pomisli na Violet.
Tako je Violeta dobila ime u spomen svih velikih ljubavi javnih ili tajnih. Drugi deo imena je potekao od toga jer je kuća stara, datira iz 1922. godine.

U „Klubu ljubitelja uživanja“ svako može pronaći kutak za sebe. Taverna je pogodna za opušteno druženje sa prijateljima, restoranski deo za poslovni ili romantični sastanak, i Vip deo ukoliko želite više privatnosti.

Kada otvorite “Dnevnik jednog kuvara“ naći ćete mnogo zanimljivih misli i kreativnih ideja. Maštovitost pretočena u jela donela je mnogo interesantnih kombinacija ukusa.

Jedno od jela koje preporučuju je Tartar od pačijih grudi i guščije džigerice. Cena od 1.300 dinara nije mala, ali kažu da je ovo jedino mesto u gradu gde možete pojesti ovaj specijalitet.

Ćevapi “I tata bi sine“ su nešto čime se ponose. Cena za porciju od 10 komada je 580 dinara. Pripremaju ih od jagnjećeg i junećeg mesa, a pečenje na ćumuru im daje poseban šmek.

Probali smo odličan srednje pečeni teleći kotlet sa pireom od brokolija. Sos od šumskog voća i meda je tu da jelu da specifičan ukus. Za desert pečeno voće sa konjakom i vanilom. Cena ovakvog ručka je 1.140 dinara.

Ovo je mesto koje ima dušu i dolaze oni koji umeju to da prepoznaju. Kažu da Nikola Kojo, koji je donedavno bio i jedan od vlasnika restorana, ume da otpeva nešto za svoju dušu.

Kada se opustite uz neko dobro vino i setite se neke svoje neprežaljene ljubavi, zamolite ih slobodno da vam dozvole da otpevate nešto u to ime. Da se bar na trenutak prisetite tih davno minulih vremena.

Tekst: Marija Milenković
Foto: Mirjana Ristić