#PROFEMINA2016 - Iva Korbler: Sve žene u regionu povezuje manjak vremena za porodicu i sebe

Organizator Pro-femine, magazin ”Lepota i zdravlje”, već deceniju i po najčitaniji i najprodavaniji ženski mesečnik u Srbiji ali i regionu, ove godine slavi svoj 15. rođendan, što je jubilej koji će svakako dati poseban ton i samoj Konferenciji – prvi put biće dodeljena Pro-femina Award, nagrada za ženu koja je pružila najveći doprinos u društveno angažovanom radu.

Kroz panel-diskusije govorićemo o najvažnijim pitanjima koja se tiču života današnje žene. Biće reči o rodnoj ravnopravnosti, o učešću žena u političkom životu, o brizi i zaštiti žena žrtava nasilja, o pronalaženju balansa između profesionalnog i privatnog života, o ženskom zdravlju, nezi i lepoti, o porodičnim i partnerskim odnosima, o ženskoj hrabrosti i mnogi drugim temama.

Case study "Kako smo izgledale kroz vekove" predstaviće Iva Körbler, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka iz Zagreba.

Predstavićete studiju slučaja "Kako smo izgledale kroz vekove". Da li pre konferencije možete da nam otkrijete da li smo se prolepšale ili ipak svako vreme nosi neku svoju vrstu lepote?

- Tako je. Međutim, u dogovoru s organizatorima konferencije, koncentriraću se na zadnjih sto godina jer smo ograničeni vremenom. To ima logike, jer su se u poslednjih sto godina dešavale velike promene na polju ne samo trendova u umetnosti po pitanju tretmana ženske lepote, već i na području mode, što se vrlo često preklapalo s tendencijama koje su se prenosile iz mode u područje fotografije, filma, slikarstva, pa i performansa i video umetnosti. Teško je reći jesmo li se generalno prolepšale jer stvarno svako vreme i epoha imaju jedan standard lepote koji nam je i s današnje distance zanimljiv ili inspirativan. No, zasigurno smo danas svi više-manje inficirani anti-age trendom lepote, od kojeg se još donekle brane feministkinje, ali po pitanju masovnog ukusa i trendova ženske lepote, rekla bih da smo bombardovane s dosta jeftinog ukusa i kiča. Ne mislim, naime, da je prirodno da usred bela dana žene furaju imidž burlesnih izvođačica ili čak uticaja porno-industrije, da i na poslovne sastanke dolaze u sexy platformama, s mnogo šljokičastih komada odeće ili nakita i s gigantskim veštačkim trepavicama i pozorišnom šminkom. Današnji masovni i jeftini modni trendovi velikim delom su došli s ulice, iz raznih geta, i sve je pomešano. Malo koja devojčica će vam u osnovnoj školi pa i gimnaziji znati da razlikuje dnevnu i večernju odeću, a kamoli koje materijale i kakav nakit nosimo po danu, posledpodne ili uveče. Jedva čekam da prođe i ta era "hipsteraja" kod oba pola, prirodnije je da su klinci isfurani na punk, rock ili ghotic kulturu. Ne možete u Narodno pozorište ili na koncert klasične muzike doći u poderanim farmerkama i patikama. Jednostavno ne možete! Za sve složenije fenomene "lepote" poput preteranih plastičnih zahvata, tetovaža ili piercinga mogu samo reći: pogledajte devojke i žene evropskih aristokratskih porodica, da li je iko pokleknuo tim trendovima? Ja još nisam pronašla primer. Pametnom dovoljno.

U kom periodu istorije su žene bile najelegantnije i najviše su brinule o svom izgledu?

- Podelila bih vaše pitanje u dva odgovora: prema eleganciji i brizi za izgled. Najnovija arheološka i kulturološko-antropološka saznanja govore u prilog tomu da su se žene starog Egipta i cele antike mnogo bolje brinule o svom izgledu nego evropske žene s početka 20. veka. Podvrgavale su se složenim kozmetičkim ritualima, metodama depilacije, učvršćivanja kože i šminkanju lica; imale su veća saznanja o biljkama, pomadama, eliksirima i aromaterapiji nego mi na početku 20. veka. Što se tiče elegancije, ona u Evropi započinje s renesansnim dvorovima Italije, Francuske, Španije, ali i Engleske, razvija se dalje u baroku za vreme vladavine francuskog kralja Luja XIV pa sve do rokokoa kao krajnje faze vrlo raskošnih haljina i ženskog asesoara. Dvadeseto stoleće donosi velike modne ikone, poput Coco Chanel i Christiana Diora, koji će uticati na veliki socijalni raspon ženskih modnih trendova, i njihove će inovacije prihvatiti u prilagođenom obliku niži srednji sloj pa čak i proletarijat, posebno napredne ideje novih krojeva Coco Chanel koja konačno oslobađa utegnuto žensko telo. Kada gledamo prošli vek prema ideji univerzalnog glamura, vidite da se i danas kreatori stalno vraćaju u četrdesete, pedesete pa čak i dvadesete i tridesete godine po inspiraciju za ženske dnevne i večernje haljine. Tu se i danas nije ništa promenilo. Moda pedesetih i šezdesetih bila je izuzetno ženstvena, s erom slatko krojenih zvonolikih suknji, haljina i dolčevita bez rukava, malih vesti i kaputića, no opet je - s druge strane - jednim delom bila reprezentant slatke, uredne, revne i uvek nasmejane domaćice koja s ljubavlju brine za porodicu i odlazi redovno tako lepo obučena u supermarkete. To je bio često korišćen motiv za vreme pop-art umetnosti u Americi. Modu osamdesetih bih rado preskočila iz više estetskih razloga, dok je moda devedesetih u Evropi i Americi isto dala neke "predizajnirane" ideje, recimo, sliku snažne i stroge žene u strogom muškom odelu, što je možda i bio začetak toga da nas se muškarci malo počnu plašiti i da na više nivoa menjamo uloge. U tom smislu mi je draža lepršava, nonkonformistička i ženstvena hipi i posthipi era šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je i prva generacija feministkinja smatrala da moraju biti i ostati "ženstvene žene".

Vi ste kustoskinja i likovna kritičarka. Koliko vaših kolega su žene i kako se ta slika menjala prethodnih godina?

- U mojoj generaciji je nekako taj nivo podjednak. Čak bih rekla da je sve više kustoskinja u mlađoj srednjoj ili mlađoj generaciji koje imaju ili dobijaju harizmu starijih muških kolega, i da se napušta taj model rada prema kojem morate samo biti zatvoreni u neki muzej ili galeriju sa svojom zbirkom. Sve je više nezavisnih kustoskinja koje deluju samostalno ili kroz udruženja ili kustoske kolektive i platforme i zastupaju različite stilske, kulturološke i ideološko-teorijske tendencije u savremenoj umetnosti. U suštini, danas sve manje muškaraca upisuje studije istorije umetnosti, kao i studije medicine u Hrvatskoj. Navodim to zato jer su oba fakulteta po pitanju štrebanja i opsežne ispitne literature podjednako teška. Možda je to zato šta su žene marljivije i predanije, imaju više energije za dugotrajno učenje, a plate su se smanjile i u tim sektorima pa možda i to odbija muške kolege.

Kakav je položaj žena u Hrvatskoj i sa kojim problemima se žene najviše susreću?

- Rekla bih da žene svih slojeva u ovom trenutku dele neke iste probleme, bez obzira na stepen obrazovanja, kvalitet radnog mesta i mesečne prihode. Možda po prvi put radnička klasa (koja je danas pretežno transformisana i svedena na blagajnice po supermarketima i shopping centrima), kao i žene na višim pozicijama, direktorke, upravnice raznih ustanova, lekarke, advokatice ili menadžerke nemaju dovoljno slobodnog vremena za sebe. Ove prve nemaju ni sindikalno zagarantirana prava da budu dovoljno dugo na porodiljskom odsustvu, da koriste praznike, plaćene slobodne dane, a žene koje opet imaju dovoljno novaca, često takođe previše rade kako bi sačuvale svoje pozicije pa nemaju vremena ni da opušteno troše taj novac, osim što im on garantuje dobre dadilje, kvalitetne vrtiće, kućne spremačice ili privatne gimnazije za decu. Dakle, sve nas povezuje manjak vremena za porodicu i sebe. Osim privatnih poslodavaca koji su svakakvi, aktuelan je i prekarijat, ideja da budete samozaposlene i u tom području se pronalazi sve više obrazovanih i talentovanih žena. To je za mnoga ženska zanimanja neko utočište sopstvene slobode, da vam niko ne visi nad glavom, ne mobinguje vas, i da same prema svojim afinitetima, talentu i samodisciplini radite onoliko poslova koliko i kada želite i možete.

Kompletan program konferencije i način prijavite pronađite OVDE