#SERBIAGOESGREEN - Ana Petrović Vukićević: Najveći problem je nedovoljno razvijena svest o selekciji otpada još u domaćinstvu

Ambasador Švedske Krister Asp otvoriće konferenciju, ispred ambasade konferenciji će prisutvovati i predstavnici SIDAodeljenja u ambasadi, kao i gospodin Marković Sandić, koordinator Odeljenja za javnu diplomatiju. Nakon ambasadora Švedske, prisutnima će se obratiti ambasadorka Indije Naridner Chauhan.

Tokom pet panel diskusija i studija slučaja, učesnici će razgovarati o zelenoj energiji i investicionom potencijalu kroz obnovljive izvore, energetski efikasnim zgradama, reciklažnoj industriji u Srbiji, biomasi i biogasu, globalnom zagrevanju.

Na panelu "Reduce, Reuse, Recycle: Reciklažna industrija u Srbiji" učestvovaće i Ana Petrović Vukićević, Udruženje reciklera Srbije.

Koliki je industrijski kapacitet u reciklaži otpada u Srbiji?

- U Srbiji se reciklira prema nekim podacima između 10-12 %, svog emitovanog otpada, mada postoje podaci da reciklaža dostiže i do 23% u Srbiji što je sve veoma malo jer u zemljama EU prosek 50%, a najrazvijenije evropske zemlje poput Švedske recikliraju i 90% svog emitovanog otpada. Trenutno instalirani reciklažni kapaciteti u Srbiji po svim kanalima tj . po svim vrstama otpada rade sa 50-60% svojih ukupnih kapaciteta tako da postoji ozbiljan potencijal da se reciklaža značajno unapredi i da dostignemo prag od 50%. Pred RS su veliki zadaci koje mora i treba da ispuni do 2020. kada se planira ulazak u EU.

Sa kakvim problemima se suočava reciklažna industrija u Srbiji?

- Pre svega problem je u nedovoljno razvijenoj svesti o nužnosti primarne selekcije pri sakupljanju otpada, koja bi trebalo da započne još od domaćinstava. Odvajanje plastike, kartona, limenki, ee otpada, baterija… Drugi veliki problem sa kojim se suočava naša industrija i uopšte cela zaštita životne sredine je što se namenska sredstva eko takse, koja bi trebalo da se vrate i potroše u reciklažnoj industriji ili u drugim sferama zaštite životne sredine, nenamenski troše za socijalna davanja, pa na nadoknade za prerađeni otpad recikleri čekaju i po godinu dana i prinuđeni su da plaćaju visoke kamate na kredite i zbog svega toga gube rejtinge kod banaka.

U procesu pregovora sa EU poglavlje 27 o životnoj sredini trebalo bi da bude otvoreno sledeće godine. Šta se sve očekuje od Srbije u tom poslu i koliko ste vi kao organizacija uključeni u sam proces?

- Od Republike Srbije se očekuje pre svega da se svest građana podigne na određeni nivo, da se se shvati da je ulaganje u reciklažu i životnu sredinu pre svega prevencija od najgorih bolesti, da se radi na dostizanju svih standarda u zaštiti životne sredine pre svega u oblasti otpadnih voda gde je, prema analizama zapadnjih stručnjak,a potrebno do 2019 godine svako godine uložiti nešto više od 200 miliona evra kako bi se dostigli traženi standardi samo vezano za zaštitu voda do pristupanja EU. Druga, a ne manje bitna stvar je da se razvije primarna selekcija i separacija otpada, drugim rečima odvajanje i selekcija otpada od domaćinstava pa nadalje. Mi kao Udruženje imamo saradnju i imali smo sastanke sa pregovaračkim timom i g-đom Tanjom Miščević, gde im dajemo svoj doprinos u sagledavanju problema iz prakse, iz realnog života i privrede i sa tom saradnjom smo vrlo zadovoljni. Mi nismo uključeni u formalnom smislu u pregovarački proces, ali svakako imamo konsultativnu ulogu i predstavnici pregovaračkog tima za pridruženje i pregovaračkog tima resornog ministarstva su spremini da saslušaju naše problememe i viđenje stvari i u tom kontekstu uzmu u obzir prilikom pregovora šta je je realno od svega što mi želimo i što će biti naše obaveze kako bi izbegli u najvećoj meri penale kojima su sada izložene mlade zemlje članice koje su nespremne ušle u EU i sada plaćaju ekstremno visoku cene toga.

Čime se sve bavi Udruženje reciklera Srbije i koliko imate članova?

- Udruženje Reciklera Srbije okuplja 17 najvećih reciklerskih firmi u zemlji. Naš cilj je da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi sakupljača i reciklera, promovišu načela zaštite životne sredine i da se kroz partnerski dijalog sa Vladom RS nastavi razvoj reciklažne industrije.

Sve informacije o programu i načinu prijave za učešće potražite na linku www.color.rs/serbiagoesgreen/