Roy Ayers

Legendarni vibrafonista, Roy Ayers, nastupio je u okviru svoje ovogodišnje turneje i u Beogradu. Našoj publici predstavio se po treći put. Za takvu veličinu, to je možda i malo...

Dom Sindikata nije bio prepun, ali jedno je sigurno – svi prisutni bili su svesni toga koga slušaju, i s opravdanim predubeđenjem došli su da čuju legendu. Za više od 40 godina, koliko traje njegova karijera, radio je s velikim imenima i sam je postao ime! Zasluženo, jer je svojim specifičnim spojem jazz-a, soul-a, funk-a... dao potpuno drugačiju dimenziju tim pravcima.

Spontan i nasmejan, beskrajno simpatičan, već u prvim minutima pokazao je zbog čega ga publika toliko voli. Količina pozitivne energije koju emituje ugradila se i u njegov zvuk. Ista ta energija verovatno je doprinela i tome da oko sebe okupi muzičare koji, osim što savršeno sviraju, koncertu prilaze s puno entuzijazma i ljubavi. Njima je u muzici - sve jasno! Ostalo je samo da se dobro zabave!

''Veliko je zadovoljstvo biti ovde po treći put. Volimo vaše dobre vibracije i entuzijazam!''

Šestočlana ekipa se odmah predstavila u pravom svetlu. Kao da su hteli da odmah na početku pokažu ko su i šta nas očekuje, solo na saksofonu, pa solo na gitari... ''Stranger to love...''

Savršeno se uklapaju, stvaraju zvuk koji vas podiže i oraspoloži, koji vas ''vozi'' i nasmeje. Posle nekoliko minuta počinjete bar da cupkate nogom, ako niste raspoloženi da ustanete i igrate, a i takvih je bilo u sali... Oni vas jednostavno primoraju da pronađete i pokažete najpozitivnije što imate u sebi!

''The Woodpacker'', ''Doo-bee-doo, run run run'', ''Evolution'', ''Everybody loves the sunshine''...

Koga izdvojiti...? Nekoga ko svira saksofon i klavijaturu u isto vreme? Nekoga ko svira bubanj s rukama ukrštenim iza leđa ili palicom na glavi? Nekoga ko odsvira toliko dobar solo na basu, posle koga mu članovi benda prilaze, brišu mu cipele, naočare i ljube mu gitaru? Ili osobu koja ih je i spojila u jedan, sjajan bend, i koja, sa svojih 67 godina, i dalje uspeva da publiku podigne na noge?

Zaista nije ni čudno ni iznenađujuće što je Roy Ayers ispraćen iz Beograda velikim aplauzom i s preko hiljadu osmeha.

Foto: Marko Risović