#IAFC2016 - Prof. dr Miodrag Dimitrijević: Argument da se uz GMO rešava problem gladi u svetu je najobičniji mit

Konferenciju će otvoriti Marko Leone, prvi sekretar Ambasade Republike Italije, Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Freek Janmat, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Predavanje pod nazivom "Rat za hranu" prezentovaće prof. dr Miodrag Dimitrijević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kakvo je vaše mišljenje o realnim opasnostima u vezi sa GMO?

- Da li pojava GMO nosi „opasnosti“, ili ne je stvar ličnog viđenja na osnovu predsaznanja, koje omogućava da se informacije primaju, shvate i donese zaključak. Problemi koji su vezani za nove tehnologije su vezani najčešće za dve vrste ponašanja. Oni koji su finansijeri nove tehnologije žele da je što pre komercijalizuju, da bi im se vratilo uloženo i ostvario profit. Taj profit nije vezan isključivo direktno za finansije, već može da znači i neku geostratešku prednost, koja vodi ka uvećanju moći. Ta ishitrena komercijalizacija, tehnološki nedorađenog proizvoda može da znači ugrožavanje ljudi i njihove životne sredine. Sa druge strane, često imamo pojavu da revolucionarna tehnološka inovacija ide ispred nauka ljudi da je shvate, prihvate i njome gazduju. To uslovljava da je prva reakcija prema revolucionarnoj tehnologiji u najvećoj meri negativna. Ovo je slučaj i sa GMO. Ovi organizmi su proizvod transgene tehnologije, koja je zasnovana na naučnom radu molekularne genetike. Ova tehnologija je rasla i širila se brzinom kakva nije zabeležena u doglednoj ljudskoj istoriji. Sigurno je da ovakva ekspaniza nosi niz problema, koje vi u pitanju definišete kao „opasnosti“. Najčešće i s pravom se GMO ocenjuje sa stanovišta bezbednosti po zdravlje ljudi i ugrožavanja životne sredine. Ovde postoji niz potencijalnih i realnih problema na koje transgena tehnologija nije našla zadovoljavajući odgovor. Često se, međutim, prenabregava strateška mogućnost koju transgena tehnologija nosi za svoje vlasnike. To je potpuna dominacija u proizvodnji hrane. Ovo nema za cilj samo profit i ekonomsku dominaciju, već je direktno vezana za nametanje političke volje onima koji postanu zavisni u domenu proizvodnje hrane. Ako fenomen transgene tehnologije, povežemo sa ukupnim geopolitičkim kretanjima, čiji smo svedoci poslednjih decenija, onda GMO postaju moćno oružje procesa koje prepoznajemo kao globalizacija i krupan korak ka stvaranju društva „Orvelovog“ tipa.

Kakva je situacija sa GMO u Srbiji i kakva je pravna regulativa?

- Srbija je bila prva država u ovom delu Evrope, koja je donela Zakon o genetički modifikovanim organizmima i to još pre 15 godina. Ovaj Zakon sa pratećim pravilnicima, koji su usledili u potonjim godinama, je bio u skladu sa ondašnjim direktivama Evropske komisije. Novi Zakon o GMO je donet 2009. Ovaj Zakon, koji je još uvek na snazi, je strožiji u odnosu na prethodni, jer ne dozvoljava promet GMO ni za stočnu ishranu. Zakon iz 2009., izrikom u članu 2., definiše da ni jedan „živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije“. Izuzeci postoje i vezani su za primenu u zdravstvu i u naučne svrhe. Međutim, želeo bih ovom prilikom, da se osvrnem na neke izjave koje su diskvalifikovale ovaj zakonski akt, jer navodno ne omogućava obeležavanje proizvoda od GMO. Ovo je tipičan primer nepoznavanja materije o kojoj se govori, ili još gore pokušaj manipulacije javnošću sa mesta koje to ne bi ni smelo, ni trebalo da radi. Ako Zakon zabranjuje gajenje i promet GMO, onda nema šta ni da se „obeležava“, ako se zakoni u ovoj državi savesno sporovode. Međutim, ako se iz bilo kog razloga nađemo u situaciji da treba da obeležavamo GMO, onda se primenjuje poslednji propis koji donet, a to je Pravilnik o obeležavanju GMO iz 2005., u slučaju da noviji propis nije donet. Dakle, situacija sa GMO u Srbiji je da je promet i gajenje svih živih GM organizama i proizvoda od njih - zabranjen.

Kako ocenjujete argument da se uz GMO rešava problem gladi u svetu?

- To je najobičniji mit. „Glad u svetu“ je davno prestala da bude posledica nedostatka hrane već je posledica njene neravnomerne raspodele na globalnom nivou. Hrana je već dugo predmet manipulacija. Evo i sami smo svedoci da, ako želite nekome da otmete resurse, najefikasniji put je da ga ponizite siromaštvom i zaokupite glađu. Zato je poznati borac protiv kolonijalizma i imperijalizma Mahatma Gandi rekao „Siromaštvo je najgori oblik nasilja“. Nije slučajno što se svetski regioni u kojima vlada problem gladi, poklapaju sa onim koji su bogati raznovrsnim resursima. Za sve „revolucije“ u proizvodnji hrane se govorilo da se vode u ime rešavanja problema gladi u svetu. Takozvana „zelena revolucija“ koja je izvršena u drugoj polovini prošlog veka je vođena u ime „gladnih u svetu“, pa nije rešila problem gladi, ali je suzila slobodu u proizvodnji hrane. Isto se dešava i sa transgenom „revolucijom“ i GMO kao „deci“ te revolucije. Problem gladi u svetu neće da bude rešen, ali će sloboda u proizvodnji hrane još više da se ograniči i suzi. Već sada imamo da desetak multinacionalnih kompanija drže preko 60% semenske proizvodnje u svetu. Taj proces koncentracije moći u domenu proizvodnje hrane će samo da se ubrza širenjem GMO u agraru.

Program konferencije i način prijave pogledajte na linku www.color.rs/iafc2016