Četvrta epizoda

I dok su vespe postajale zaštitni znak mladih Beograda, Zagreba, Ljubljane i Sarajeva, Đorđe Marjanović svojim glasom i nastupom razbijao stereotipe o pevačima kao dobrim mladićima, a Beba Lončar punila bioskope filmom „Ljubav i Moda“, fudbalske šezdesete obeležili su i klubovi u Evropi.

Ante Pavlović, čelnik HNS-a: „Mi smo tada formirali Dinamo, praktično iz juniorske reprezentacije Hrvatske. Jak je bio zagrebački fudbal i upravo iz ovog grada smo regrutovali najbolje. Bili su tu Škorić, Čerček, Rora, Ramljak, Zambata...“

Sjajna generacija Dinama je 1963. godine igrala u finalu Kupa sajamskih gradova, ali nije uspela da ga osvoji. Ono što su tad propustili, modri su nadoknadili četiri godine kasnije, kada su nadmoćno osvojili Kup sajamskih gradova.

Krasnodar Rora, fudbaler: „Mi smo tada eliminisali Ajntraht, Juventus, koji je bio prvak Italije, da bi na kraju izbacili Lids“.

Polufinalni dvomeč sa Ajntrahtom, bilo je najveće iskušenje te generacije Dinama.

Danijel Pirić, fudbaler: „Pobedili smo slavni tim iz Frankfurta sa Jusufijem i Grabovskim. U Frankfurtu je bilo 3:0 za njih, a u Zagrebu 3:0 za nas“.

Krasnodar Rora, fudbaler: „Već smo u 27. minutu meča u Zagrebu vodili sa 2:0. Čekao se taj treći gol, da bi pred kraj utakmice Gucmirtl ubacio i treći“.

Danijel Pirić, fudbaler: „U produžetku smo postigli i četvrti gol i plasirali se u finale, gde nas je čekao Lids“.

(old_image)U finalu je ostalo samo, da modri održe čas geografije nadmenim ostrvljanima.

Danijel Pirić, fudbaler: „Nismo imali strah od Lidsa, već samo respekt“.

Krasnodar Rora, fudbaler: „U gradu i oko ekipe bila je jedna fantastična atmosfera“

Danijel Pirić, fudbaler: „Dodatna motivacija stigla je od samih igrača Lidsa, koji su uveliko pričali kako nemaju pojma gde je taj Zagreb i na kom je kontinentu“.

Mirsolav Rede, novinar: „Proslavio se Marjan Čerček, koji je zabio gol praktično u svom prvom međunarodnom nastupu“

Krasnodar Rora, fudbaler: „Ja sam postigao drugi gol za 2:0, a u revanšu nije bilo nekih problema“

Danijel Pirić, fudbaler: „U Lidsu nijednog trenutka nije došla naša pobeda u pitanje“.

Miroslav Rede, novinar: „Ta generacija Dinamovih igrača je bila jedna klapa, jedna družina, jedna familija i tu je tajna tog uspeha“

Bila je to i prva međunarodna titula jednog tima iz Jugoslavije.

Dovoljno jak za Evropu, Dinamo nije bio dovoljno jak za tadašnju Jugoslaviju. Apsurdno je da veliki igrači, Dražen Jerković, Slaven Zambata, Rudi Belin i Krasnodar Rora svoj kvalitet nisu uspeli da krunišu domaćom titulom.

U tome, su ih sprečile "partizanove bebe".

Vladica Kovačević, fudbaler: „Mi smo se kao generacija pojavili 1957. godine, kada smo u juniorskoj konkurenciji bili ubedljivo najbolji. Nas su prozvali „Partizanove bebe“.

Marko Marković, komentator: „Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić i Pirmajer“

Miroslav Rede, novinar: „To je bila prva građanska, a ne vojna ekipa, sastavljena od dečaka iz Beograda i okoline“.

Milan Galić, fudbaler: „Partizan je imao takvu ekipu, koja je mogla svaki klub da pobedi“.

(old_image)Crno beli, kao da su u tom trenutku predstavljali fudbalski odgovor na umetnički tajfun iz beogradskog „Kino kluba“ - crni talas... Sa jedne strane Saša Petrović, Dušan Makavejev i Živojin Pavlović, a sa druge Milutin Šoškić, Fahrudin Jusufi, Velibor Vasović, Milan Galić...

Te 1966. Evropa je dobila veliki tim, kome ni prvaci Francuske i Nemačke u Kupu šampiona, nisu mogli ništa. A onda je došlo četvrtfinale sa čuvenom praškom Spartom.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Sparta je bila tim koji godinama nije izgubio utakmicu. Imali su sjajne pojedince uklopljene u odličan kolektiv. Bečejac i Kovačević nisu mogli da igraju. Poveli smo, pa smo promašili penal, pa nam je dosuđen penal... U svakom slučaju nesrećna utakmica koju smo izgubili sa 4:1“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Nekako su ljudi verovali da Partizan i pored 4:1 može da prođe“.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Odigrali smo fenomenalnu utakmicu, sve nam je polazilo za rukom. Pobedili smo ih sa 5:0, oni nisu mogli da veruju“

Polufinale je bilo epsko. Bebe protiv Beba, jedne iz Mančestera, druge iz Beograda.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Mančester je u Beograd došao kao jedan od najvećih timova na svetu sa fenomenalnim igračima“.

Božo Koprivica, esejista: „Igrali su tu Best, Čarlton i Lou. Bili su popularni kao Bitlsi i Stonsi zajedno“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Beograd do tada tako nešto nije doživeo. Takvu atmosferu, slavlje, zanos... Ne samo kod navijača, već i kod svih koji su voleli fudbal“.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Ovde smo ih pobedili sa 2:0. Bio je to dobar rezultat pred revanš. Tamo im nismo dozvolili da dođu do produžetaka“.

Žarko Zečević, košarkaš: „Gubili smo sa 1:0. Tada smo mi živeli u Kragujevcu. Sećam se da smo brat i ja navili sat kada treba da se završi utakmica. Sat je zvonio, a utakmica još nije bila završena. Svašta se tada dešavalo pred našim golom...“

Vladica Kovačević, fudbaler: „To je bila divovska borba naše odbrane, na čelu sa Šoškićem, Rašovićem i Vasovićem. Izdržali su do kraja i otišli smo u finale“.

Najveći protivnik Partizana u finalu nije bio madridski Real, već samo i isključivo Partizan.

Milan Galić, fudbaler: „Bilo je problema, šta uraditi sa jednom ekipom, koja je svetska, da li da ostanu igrači u Partizanu ili da im se dozvoli da odu u inostranstvo“.

Miroslav Rede, novinar: „Čudna atmosfera je napravljena pre utakmice, jer je većina igrača već bila prodana, iako su gotovo svi za duplo ili troduplo manje novaca želeli da ostanu u Partizanu“.

Milan Galić, fudbaler: „To je bio jedan od razloga zašto Partizan u finalu nije delovao onako kako je mogao“.

11. maja na briselskom Hejselu, istom onom na kojem su 19 godina kasnije život izgubile 39 osobe, Partizan je nesrećno poražen rezultatom 2:1.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Vasović je posle jednog kornera Hasanagića skočio na drugu stativu i postigao gol“.

Milan Galić, fudbaler: „Čini mi se da smo napravili grešku, jer nas je taj gol poneo, pa smo previše i prebrzo želeli da damo i drugi gol. Zapostavili smo odbranu“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „A onda se desila nepažnja, Amansio nam je dao gol i Real je izjednačio na 1:1. Drugi gol smo primili u drugom poluvremenu i mislim da smo posle toga bili gotovi. Možda nismo bili bolja ekipa od Mančester junajted, ali od Reala svakako jesmo.“

Ono što su za Mančester, Bezbijeve bebe, a za Real Puškašova generacija, to su za Partizan bili oni.

Vreva splitske rive, Nemice i Čehinje kao večita inspiracija lokalnih galebova, prvi kafići, Mišo, Oliver i ekstra popularni festival lakih nota, preselili su i centar fudbalskih zbivanja sedamdesetih u grad pod Marjanom.

Ivica Šurjak, fudbaler: „Zabavljali smo se dobro. Kafići, restorani, festivali, odlasci na otoke... Bilo je stvarno divno“.

Ono što je Hajduk tih godina izdvajalo od ostalih klubova je sjajna generacija koja je ponikla u istom gradu i u istoj školi, kod istog profesora, Tomislava Ivića.

Ivan Buljan, fudbaler: „Potrefilo se da je došla jedna posebno talentovana generacija, koja je istovremeno gajila i drugarstvo između sebe, a tu je bio i domaći trener. Sve je to doprinelo da izrastemo u jednu kvalitetnu ekipu“.

Ivica Šurjak, fudbaler: „Politika Hajduka je bila da se forsiraju deca iz vlastite škole, što je i bilo najvažnije“.

Zdravko Reić, novinar: „To su bili mladići koji su učili, koji su bili jako nadareni i koji su Ivića slušali“.

Miroslav Rede, novinar: „Ova generacija sa Šurjakom, Buljanom, Džonijem, Žungulom, rasla je od pionira zajedno“

Zdravko Reić, novinar: „21 igrač iz te Ivićeve generacije je potpisao ugovor sa Hajdukom, a 16 ih je igralo za reprezentaciju“.

Ivić je u Split doneo totalni fudbal i pokazao da je holandski izum moguće primeniti i na ovim prostorima.

Zdravko Reić, novinar: „Ivić je proučavao i druge sportove. Proučavao je fenomen tenisa, hokeja na ledu, učio je šta znači brza kontra, šta znači pokrivanje. I dok su ostali igrali zonu, on je forsirao pokrivanje čoveka u odbrani“.

Ivica Šurjak, fudbaler: „Ivić je bio „luđak“, kada je „balun“ u pitanju“.

(old_image)Zdravko Reić, novinar: „Doveli su fenomenalnog Oblaka u tim, koji je bio sinonim za totalni fudbal. Ovde se pričalo da, koliko je brz da bi mogao da centrira i da potom primi loptu u šesnaestercu“.

Brane Oblak, fudbaler: „Ja sam bio taj tip igrača koji se odlično uklopio. Izgledalo je ponekad na terenu kao da imamo 2-3 igrača više. Bili smo fizički sjajno pripremljeni“.

Oni su bili veliki prijatelji, imali su velikog trenera i igrali su strašan fudbal.

Dušan Savić, fudbaler: „Mislim da je Hajduk u tom trenutku i kao klub i kao tim, bio snažniji i od Partizana i od Dinama“.

Zoran Filipović, fudbaler: „Bili su ratnička, borbena i agresivna ekipa, koju je jako teško bilo pobediti dole“.

Jurica Jerković, fudbaler: „Mi smo tih godina uzeli pet kupova i tri prvenstva, od toga dve duple krune. Čast mi je da sam bio kapiten te generacije“.

Neosvojiva „Plinara“, zatim prelepi Poljud, i pobedničkih 11, najviše su uticali da Hajduk stekne veliki broj navijača i van teritorija Dalmacije i Hrvatske.

Jurica Jerković, fudbaler: „Iz cele Jugoslavije su dolazili autobusi na naše utakmice. Stalno su nas zvali prijatelji, rodbina za karte. Štimung je postojao i pred velike derbije, stadion je bio rasprodat danima unapred“

Ipak, početak i kraj te decenije obeležila je Crvena Zvezda.

Stanislav Karasi, fudbaler: „Mi smo bila drugačija ekipa, selektirana i sastavljena po ukusu navijača“.

Dragan Džajić, fudbaler: „Imali smo tako uigran i ukomponovan tim, da smo mogli da igramo bar finale, ako ne i da budemo prvaci Evrope te godine“.

Put do legendarnog polufinala protiv Panatinaikosa, nije bio nimalo lak.

Stanislav Karasi, fudbaler: „Mi smo u tom pohodu te godine imali sjajne rezultate“.

Dragan Džajić, fudbaler: „To su bile one čuvene utakmice sa Ujpešt Dožom, Karl Cajs Jenom...“

Četvrtfinale u Jeni imalo je sve osobine akcionog filma. Mnogo uzbuđenja, jedno isključenje i naravno masovnu tuču na kraju.

Stanislav Karasi, fudbaler: „U Jeni smo imali jedan pravi rat protiv Istočne Nemačke. Doživeli smo mnogo nepravdi, isključen nam je bio i Džajić“.

Dragan Džajić, fudbaler: „Moje isključenje u Jeni je na neki način stavilo negativan pečat na moju karijeru“.

Stanislav Karasi, fudbaler: „Sudija je izmislio penal i pobedili su nas sa 3:2. Po završetku utakmice došlo je do velikih tuča, navijači su nas jurili po terenu i jedva smo stigli do svlačionice“.

(old_image)Loši momci iz Istočne Nemačke nisu se dobro proveli na beogradskoj „Marakani“.

Stanislav Karasi, fudbaler: „Revanš u Beogradu neću nikada zaboraviti. Na stadionu je bilo navijača bukvalno svih klubova iz bivše Jugoslavije. Onog momenta kada je Karl Cajs Jena trebalo da izađe iz tunela na zagrevanje, narod je graknuo i oni su se od straha vratili u tunel“.

Na kraju je bilo 4:0 za Zvezdu. Polufinale Kupa šampiona 1971. god. protiv atinskog Panatinaikosa i danas se prepričava. Grci su poniženi na Marakani. Revanš u Atini u najmanju ruku, mogao se nazvati čudnim.

Zoran Filipović, fudbaler: „Bilo je sve čudno. Dočekala nas je negativna atmosfera čim smo stigli u Atinu. Njihovi navijači su nas od aerodroma pratili do hotela. Noću su nam vikali ispod prozora...“

Stanislav Karasi, fudbaler: „Smatram da sam ja tada jedini bio „normalan“. Ja nisam jeo sa ostalim igračima, već sam jeo u sobi...“

Zoran Filipović, fudbaler: „Da li nije trebalo da pojedemo tu supu u hotelu, ne znam. U svakom slučaju bilo mi je muka i povraćao sam...“

Stanislav Karasi, fudbaler: „Bilo mi je sumnjivo još u svlačionici. Jer Miljan kad govori ne čuje se ni muva. Ovoga puta bilo je mnogo bučno. Igrači kao da nisu bili pripremljeni za tu utakmicu“.

Zoran Filipović, fudbaler: „Mnogo smo bili opušteni. Stekao se utisak da bi nam dali onoliko golova koliko im je trebalo“.

Dragan Džajić, fudbaler: „Ja lično mislim da to nema nikakve veze i da Crvena zvezda nije dobro odigrala tu utakmicu“.

Stanislav Karasi, fudbaler: „Ako razgovarate sa ostalim igračima, svi će imati drugačiju verziju od one koju vam ja pričam“.

Beogradskih 4:1 nije bilo dovoljno za atinskih 3:0.

Zoran Filipović, fudbaler: „Pred sam ulazak na tu njihovu šljaku, gađali su nas pomorandžama, mandarinama, plastičnim čašama od sladoleda...“

Različite su verzije ove klasične grčke tragedije. Da li je u pitanju bilo trovanje igrača ili su, kao što reče legendarni Čkalja: „Četiri sunca sinula iznad Marakane“, zauvek je ostalo misterija.

Dragan Džajić, fudbaler: „Kategorički tvrdim da tu ništa nije bilo. Ekipa je malo potcenila Panatinaikos, mislili smo da nam je 4:1 dovoljno za finale“.

Stanislav Karasi, fudbaler: „Verzija je raznih, ali svako može da potvrdi da nešto nije bilo u redu sa tom utakmicom“.

Iako nije tako izgledalo, na kraju je i Džajićeva generacija ostala bez trofeja. Osam godina kasnije, s potpuno novim timom, Crvena zvezda je krenula u pohod na Kup UEFA.

Dušan Savić, fudbaler: „Cela generacija klinaca rođena 60-tih bila je vezana za tu sezonu“.

Uroš Đurić, slikar: „Ta generacija je bila sublimat svega onoga što je i pre toga bio mit o Zvezdi, samo što si taj mit mogao da vidiš i uživo“

Taj tim Zvezde na čelu sa Vladimirom Petrovićem Pižonom i Dušanom Savićem, odlikovali su timski duh, disciplina, energija, brzina i snaga, više nego izražene tehničke sposobnosti.

Dušan Savić, fudbaler: „To je bila sezona u kojoj je za trenera došao Branko Stanković. Izuzetno čestit čovek, jedan od najboljih ljudi sa kojima sam sarađivao, ali izuzetno čvrste discipline“.

(old_image)Zoran Filipović, fudbaler: „Stanković je izuzetno vodio taj tim. Napravili smo pravi bum u Evropi, jer niko nije očekivao da će Zvezda doći do finala“.

Dušan Savić, fudbaler: „Mi smo te sezone napravili, ne samo strašan rezultat, već smo sastavili jedan potpuno novi tim. Neki igrači su do tada igrali samo u drugoj ligi“.

Uroš Đurić, slikar: „Zvezda ostaje bez svojih zvučnih imena. Džaja završava karijeru, Sead Sušić odlazi u inostranstvo, Bleki Bogićević odlazi u Ameriku...“

Istočni Berlin, Hihon, London, Birmingem i Zapadni Berlin, bile su Zvezdine usputne stanice na putu do finala.

Dušan Savić, fudbaler: „Naši rivali su bile ekipe iz Španije, Engleske i Nemačke i u tom trenutku su bile u vrhu tabela svojih šampionata. Mi smo pet kola prošli na rezultat 1:0 i 1:1, dajući golove u finišu utakmica. To je bio pokazatelj koliko smo bili dobro fizički pripremljeni“.

Verovatno jedan od najlepših golova na londonskom Hajberiju, doneo je Zvezdi prolaz u četvrtfinale, a Dušanu Saviću mesto u fudbalskim špicama.

Dušan Savić, fudbaler: „Gol protiv Arsenala je najznačajniji u mojoj karijeri. Prvo, jer se o njemu i danas priča, drugo jer je Zvezdu doveo do četvrtfinala Kupa UEFA i postignut je na jednom od najvažnijih stadiona u Engleskoj protiv velike ekipe. Sve se složilo...“

1:0 i 1:1, Zvezda je odigrala sa Arsenalom i Vest Bromvicem. Tako je završeno i beogradsko polufinale sa Hertom iz Berlina, da bi sa druge strane berlinskog zida, crveno-beli izgubili sa podnošljivih 2:1 i tako stigli do finala. Finale sa Borusijom donelo je nestvarna uzbuđenja. Zvezda je na Marakani postigla sve golove, ali na kraju nije slavila.

Dušan Savić, fudbaler: „Možda ta naša preozbiljnost u pripremama i individualno i kolektivno, učinila je da uđemo u meč sa dosta grča i ne uradimo ono što je objektivno bilo vrlo moguće i realno. U tom trenutku smo zaista bili bolji od njih“.

U košarci faul u napadu, tek za italijanskog sudiju Mikelotija, penal za Borusiju. Ipak, drugo poluvreme, bilo je jedno od najboljih u istoriji ovog kluba, ali pehar je na kraju ipak pripao Nemcima.

Dušan Savić, fudbaler: „Oni su osvojili Kup UEFA i mislim da ne treba toliko žaliti za tim. Svi ti promašaji su naplaćeni 1991. godine u Bariju.“

Upravo je ta generacija izbacila u orbitu jednu od najvećih pop ikona među fudbalerima na ovim prostorima – Dušana Savića.

Dušan Savić, fudbaler: „Sve je to bila zasluga ljudi koji su u to vreme bili navijači, koji su živeli za Crvenu zvezdu i kojima sam ja bio idol. Čak je bilo i onih iz protivničkog tabora koji me nisu voleli na terenu, jer sam im zagorčao detinjstvo, ali su moje ime i Raša Andrić i Srđan Dragojević stavljali u svoje filmove“

Kliknite ovde da biste pogledali trejler.