DETEKTOR LAŽI NEMOĆAN: Kako i zašto zločinci pobeđuju poligraf?
To se pokazalo i u slučaju Vladice Rajkovića, koji je silovao i ubio trgodišnju devojčicu, a dvadesetak dana pre toga i Draganu Stanković.
On je ispitivan zbog nestanka Stankovićeve, čak i na "detektoru laži", ali mašina nije pokazala da ima veze sa tim slučajem. Tek kada je uhapšen zbog monstruoznog zločina nad detetom, priznao je i ubistvo komšinice.
- Psihopata nema empatiju, osećaj krivice ili moralne ograde. Oni ne osećaju strah, agresivni su i bezosećajni na ljudsku patnju. Imamo posla sa prvoklasnim lažovima, koji nemaju strah od toga - opisao je Dragan Mijović, zamenik načelnika Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra (NKTC) MUP Srbije i jedan od najvećih autoriteta među poligrafistima u Evropi, razliku između "običnih" lažova i psihopata. Prve, kaže, "hvata" poligraf, kod drugih je nemoćan.
Svako testiranje na "detektoru laži" počinje isto. Prethodi mu razgovor između onog koji se testira i poligrafiste. Na osnovu telesnih reakcija, koje očitava "detektor laži", poligrafista pogađa da li je osoba koja se testira rekla istinu. Osim, ukoliko preko puta njega ne sedi psihopata. Tada reakcije nema! Ne zna se da li govori istinu ili laže.
To bi laički i ukratko bila razlika između lažova i psihopate. Ovaj prvi ne može da "prevari" mašinu i nesvesno se odaje. Psihopata ne. On ima istu reakciju na izgovorenu laž, ali i na istinu. Razlika ne postoji.
Poligraf, praktično, lovi strah od otkrivanja laži. Kad neko kaže nešto što nije istina, on oseća teskobu i strah da će to biti otkriveno. I ima telesne reakcije poput ubrzanog rada srca, znojenja, promene krvnog pritiska, ritma i dubine disanja, oksidacije krvi... Kod psihopata takve reakcije izostanu. To, međutim, ne znači da je takva osoba nevina. Tu je zamka, jer treba uočiti da je reč o psihopati, a ne o nevinom čoveku i osloboditi ga krivice. Potrebne su druge kriminalističke metode za dokazivanje.
Izvor: Novosti.rs