NIJE LAKO BITI INTELIGENTAN: Negativne posledice izuzetno visokog IQ

To upošte nije tako i postoji mnogo razloga zašto je to tako od prevelikih očekivanja koja ljudi imaju od vas do toga da vas ne gledaju kao šaljivdžiju.

Ovo su negativne stvari visokog stepena inteligencije, koje su ljudi slali redakciji sajta Quora kada je pokrenuta ova tema. Izdvojeno je nekoliko najčešćih primera koji su ujedno i dokazi da nije nimalo lako živeti sa visokim IQ-om.

Prevelika očekivanja

Od vas se očekuje da budete najbolji, u svemu. Retko ćete imati sa kim da pričate o svojim slabostima i strahovima jer svi misle da se prenemažete znajući vaše sposobnosti i odlične rezultate. Sva ta očekivanja čine da se vi još više uspaničite po pitanju toga šta će biti ukoliko ne uspete. Ovakva situacija može vas ukočiti prilikom preuzimanja rizika što dalje može loše da utiče na vaš uspeh.

Neke studije su pokazale da roditelji dece koja su inteligentna i već imaju odličan uspeh u školi, znaju da budu veoma uznemireni po pitanju dostignuća svoje dece što kasnije prenose na njih. Nažalost, one sa visokim IQ često gledaju po tome šta su postigli nego po tome ko su oni zapravo.

Potcenjivanje napornog rada i zalaganja

Oni nešto inteligentniji veoma rano shvataju da su ispred drugih makar kada je škola u pitanju i nemaju probleme da budu najbolji. Problem nastaje kada oni porastu, a ostane im navika da se do vrha stiže bez muke. Njima je veoma teško da razviju poslovnu etiku i da prate raznorazne monotone procedure i ponavljanja. Za velike uspehe potreban je dugotrajan, mukotrpan rad koliki god koeficijent ili talenat imali. Nauka je potvrdila da takvi ljudi ne smatraju da treba toliko puno da rade kao drugi da bi ostvarili pravi uspeh.

Razmišljanje je ispred osećanja

Ljudi koji imaju visok IQ razumeju svoje emocije i misle da su one sasvim OK ali ne osećaju olakšanje kada ih izražavaju. Ovo je zajednički problem pametnih ljudi, naročito onih koji su komunikativni. Za njih reči moraju da budu realnost i istina. Osobe visokog koeficijenta inteligencije će i emotivne probleme sagledati racionalno, što ima i dobre i loše strane.

Odredena naučna istraživanja ustanovila su da ljudi koje odlikuje visoka emocionalna inteligencija imaju slabije razvijene kognitivne sposobnosti, naročito kada je posao u pitanju. I obrnuto. Što znači, kada ljudi visokog IQ-a imaju problem poslednje što bi trebalo jeste da se oslanjaju na emocije kako bi ga rešili.

Izluđivanje drugih perfekcionizmom

Inteligentni ljudi su skloni da teže perfekcionizmu. Stoga ni ne primete kada nekoga ispravljaju, čak i ako je u pitanju lagana tema uz popodnevnu kafu. Ljudi to nimalo ne vole i mogu da se uvrede i osećaju posramljeno ukoliko to stalno radite. Nakon nekog vremena počeće da vas izbegavaju i smatraće da ste umišljeni i prepotentni.

Previše razmišljanja

Analiza je paraliza, kaže se, ali zaista nešto što najviše može da vas sputa na putu ka uspehu jeste previše planiranja, analiziranja i razmišljanja. Na taj način se ulazi u vrtlog različitih mogućnosti i beskrajnih sumnji i pitanja. Na kraju, za vas sve postaje apsurd i više ništa nema smisla. Stvara se situacija da iz toliko glavobolje inteligentna osoba više ne može da donese pravu odluku.

Znam da ništa ne znam…

Super-inteligentni su svesni svojih limita i svesni su da nikada neće znati sve. Drugi ljudi o tome i ne razmišljaju ali oni, naročito koji su u nauci, počinju da otvaraju mnoga pitanja na koja nema odgovora. Sve to psihički utiče na ljude i njihova saznanja se šire shvatajući da je previše znanja na ovom svetu da bi ga oni u potpunosti imali.

Izvor: Bizlife