#BOOKTALK2016 - Zoran Hamović: Odnos države prema popularizaciji književnosti je konfuzan

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija "Nedelja knjige",od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom "Walk & Talk" aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u "Teatru". Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na panelu "Između države, pisaca i čitalaca: Tradicionalni "Book Talk" panel izdavača" učestvovaće i Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio.

Šta nam, po vašem mišljenju, govori popularnost knjige danas i velika posećenost sajmova?

- Raduje me Vaša tvrdnja da raste popularnost knjige i shodno tome posećenost sajmovima knjiga. Čak i kada bi surove statistike pokazivale drugačije, ja bih se opredelio za optimističnije sagledavanje na koje vi ukazujete i pružao podršku takvim ohrabrujućim tendencijama. U prilog tome dodao bih da se otvaraju ili obnavljaju neki od sajmova knjiga poput onog u Kragujevcu. Skoro svaki grad bi voleo da ima neku vrstu prodajne izložbe knjiga. S obzirom da veliki broj gradova u Srbiji nema knjižare ovo je način da se dođe do pojedinih naslova. Ostaje otvoreno pitanje koji naslovi stižu odnosno koliko je bogata i raznovrsna ponuda koja odgovara potrebama čitalaca.

Da li ste vi kao izdavač zadovoljni time što je knjiga danas ponovo postala poklon?

- Knjiga nije nikada prestajala da bude ‘najlepši poklon’. Samo se čini da je u proteklom periodu broj onih koji su se takvom poklonu istinski radovali smanjivan do neprihvatljivog minimuma. Strahovali smo, ponekad, da ćemo možda uvrediti domaćina donoseći mu knjigu na poklon. Posebno je bilo osetljivo darivanje mladih ljudi kojima knjiga nije najtatraktivniji medij. Sada mi se čini, kao i vama da upravo među njima raste broj onih koji ‘otkrivaju’ knjigu i sa mnogo većom strašću i koncentracijom počinju da čitaju. To me ispunjava posebnim zadovoljstvom.

Kako ocenjujete odnos države prema popularizaciji književnosti?

- Najkraći odgovor bi bio: konfuzan. Kad kažete ‘država’ pretpostavaljam da mislite na budžet. Odnosno koliko se izdvaja novca za ‘popularizaciju književnosti’. Određena sredstva se ulažu u različite linije podrške našim piscima i promociji književnog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu. Ali nema analize efekata te podrške pa stoga ni popravke i usklađivanja raspoloživih instrumenata. Politika po sistemu ‘kako padne’ rađa efekte da i ćorava koka nađe zrno ... Onda mi od tog zrna pravimo euforiju i na tome se sve završava. Nema izgradnje sistema koji se stanlno unapređuje i daje sve bolje rezultate. ‘Državu’ sagledavam kao institucionalni ambijent koji podstiče autentične književne vrednosti i znanje o književnosti. Dakle snaga i efikasnost ‘države’ počiva na profesionalnom kapacitetu i odgovornosti aktera kakvi su pre svega autori, ali i prevodioci, izdavači, književni kritičari, profesori književnosti, bibliotekari, teoretičari i istoričari književnosti, novinari. Nezaobilazna je sposobnost i politička promišljenost nadležnih koji donose odluke o podršci preko sistema raspodele budžetskih sredstva. Smisao kulturne politike odnosno ‘države’ u ovoj oblasti je da afirmiše književno stvaralaštvo, ohrabruje zanatsku izvrsnost i nagrađuje talentovane i originalne stvaraoce. Za promociju i popularizaciju trebalo bi da budu zainteresvone druge strane...

A kako prema izdavačima?

- Kao i prema drugim akterima na kulturnoj sceni i izdavačima je upućena manje više nejasna politička poruka. Šta se hoće? Ko se ili šta u izdavaštvu podstiče i nagrađuje? Kao i u svakoj vrednosnoj zbrci, delovanju interesnih grupa i u krajnje poroznom sistemu gde je sve dobro i ništa nije dobro nagarađuju se i ovenčavaju oni koji bi trebalo da budu marginalizovani, a stigmatizuju i progone oni koji su zaslužni za kakvu takvu legitimnost profesije. Nedovoljna upućenost i nesnalaženje donedavne vlasti održavala je pasivnu zainteresovanost za kulturu i populistički diskurs kulturne politike. Bila je nemoćana da razvija i unapređuje kulturnu produkciju ali veoma ambiciozno umnožavala kultunu jalovinu.

Čiji je posao dopiranje do čitalaca? Čini se da je danas sve više autora koji "moraju" da budu i medijske ličnosti?!

- Svakako da je za dopiranje do čitalaca važno umeće izdavača i prijemčivost dela. Ništa manje nije važan ni način na koji je autor prisutan i aktivan u javnosti. Podsetio bih da Andrić kao ni mnogi drugi pisci nisu bili skloni neopravdanom ili nepotrebnom prisustvu u javnosti. Posebno nisu dozvoljavali da se u javnosti nađu detalji iz njihovog privatnog života. I ako tako ne izgleda i danas je tako. I reč je dakako o onim piscima koji su kako kažete medijske odnosno koje ne samo što učestuju već svojim stavovima oblikuju javni život. Međutim mnogo je više onih koji su uhvaćeni u zamku tabloidnih zahteva preovlađujućeg dela novinarstva. Oni malo ili ni malo ne govore o svom spisateljskom opusu već ‘dekorišu’ i uveseljavaju javni život iznoseći incidentne detalje iz svog privatnog života, Istina, to im omogućava privlačenje pažnje najširre javnisti i bliskost sa mnogo većim brojem fanova ali ne i sa stvarnim čitaocima. Treba primetiti da ovi pisci ili ‘pisci’ potkradaju komunikacijsko iskustvo stareta te sve više postaju medijski likovi, a sve manje medijske ličnosti.

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

(old_image)